Kraj izuzeća za američke sankcije Iranu pooštrava fokus na finansijski pritisak

Isticanje izuzeća za američke sankcije na iransku naftu prošlog vikenda ponovo je skrenuo pažnju na ekonomsku strategiju Vašingtona, dok kreatori politike usred pritisaka na globalnim energetskim tržištima nastoje da ograniče pristup Teherana prihodima.

Mera, poznata kao Generalna licenca U, istekla je 19. aprila, okončavši kratkotrajni period koji je omogućio da značajna količina iranske sirove nafte – procenjene na do 170 miliona barela – da slobodnije cirkuliše na međunarodnim tržištima.

Odluka se poklapa sa širim nastojanjem Ministarstva finansija SAD da pojača pritisak na mreže povezane s iranskim vojnim nabavkama, uključujući novu rundu sankcija najavljenih 21. aprila usmerenih na subjekte uključene u razvoj oružja.

Za neke analitičare, tajming odražava svesni napor da se ekonomske mere usaglase sa širim strateškim delovanjem.

"Mislim da je administracija pustila da izuzeće istekne kako bi bila konzistentna s uslovima blokade", rekao je za RSE Maks Majzliš (Mac Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija.

"Cilj je da se režim liši prihoda i sredstava koja su mu potrebna da održi svoje napore", dodao je Mejzliš, trenutno istraživač u Fondaciji za odbranu demokratija, napominjući da bi nastavak izuzeća – praktično dozvoljavanje isporuka iranske nafte pod određenim uslovima – bio u suprotnosti s tim pristupom.

Blokada iranskih luka usmerena na ograničavanje kretanja tankera, uprkos mešovitim izveštajima o tome kako se sprovodi, podvlači ono što je Mejzliš opisao kao pokušaj konzistentne politike.

Iako isticanje izuzeća zatvara jedan put za prodaju iranske nafte, ukupni uticaj toga ostaje predmet debate, posebno u pogledu toga da li je značajno promenio globalnu ponudu ili je prvenstveno uticao na dinamiku cena.

Tokom perioda izuzeća, iranska sirova nafta, koja se ranije prodavala s popustom zbog sankcija, mogla je otvorenije da bude prisutna na međunarodnim tržištima.

Prema rečima stručnjaka za sankcije Breta Eriksona (Brett Erickson), ova promena je imala opipljive finansijske posledice za Teheran.

"Ono što smo videli bio je prelazak s prodaje s popustom na, u nekim slučajevima, cene iznad referentnih nivoa", rekao je za RSE Erikson, generalni direktor kompanije Obsidian Risk Advisors.

"Ta promena u moći određivanja cena, čak i više nego količina, značajno je povećala prihode", dodao je on.

Procene sugerišu da je Iran možda ostvario više od milijardu dolara dodatnog prihoda tokom perioda izuzeća, što je skromno u poređenju s ranim projekcijama, ali ipak značajno.

Istovremeno, oba stručnjaka su dovela u pitanje da li je takva mera donela trajnu korist globalnoj energetskoj stabilnosti.

Majzliš je ukazao da je uloga izuzeća u stabilizaciji tržišta verovatno bila ograničena, premda je možda omogućilo Iranu da izvuče više cene.

"Malo je verovatno da je sama licenca zapravo obezbedila mnogo veću ponudu", rekao je on, dodajući da su jači mehanizmi nadzora, kao što su aranžmani za depozit ili zahtevi o izveštajima, mogli poboljšati transparentnost.

Od postepenih sankcija do sistemskog pritiskaNove mere američkog Ministarstva finansija usmerene na pojedince, firme i avione povezane s iranskim odbrambenim sektorom deo su poznatog priručnika za sankcije. Ipak, Majzliš je sugerisao da trenutni uslovi mogu zahtevati širu primenu finansijskih alata.

"Dobro je videti dodatne pakete sankcija", rekao je on. "Ali pitanje je da li ovaj pristup odgovara obimu trenutne situacije."

On je ukazao na potencijalnu ulogu mera usmerenih na finansijske institucije koje olakšavaju iranske transakcije, posebno u jurisdikcijama gde su iranska sredstva ranije cirkulisala. Američki zvaničnici su već naznačili da bi banke u nekoliko regiona mogle da se suoče s posledicama ako ne ograniče takve aktivnosti.

Efikasnost tog pristupa, kažu analitičari, zavisiće od sprovođenja.

Odlučnije mere, poput označavanja institucija pod nadležnošću organa povezanih s problemima pranja novca, istorijski su imale dalekosežne posledice, u nekim slučajevima potpuno odsecajući banke iz globalnog finansijskog sistema.

Uravnoteženje ekonomskog pritiska i stabilnosti tržištaErikson je opisao širu strategiju kao pokušaj primene onoga što su zvaničnici nazvali "finansijskim ekvivalentom sile" – kampanjom kontinuiranog ekonomskog pritiska usmerenom na ograničavanje mogućnosti Irana da funkcioniše.

U praksi, rekao je on, to bi moglo da uključuje pooštravanje sprovođenja ograničenja na naftu, povećanje finansijske izolacije i primenu sekundarnih sankcija na institucije koje nastavljaju da omogućavaju trgovinu.

"To je sveobuhvatan oblik ekonomskog pritiska", rekao je Erikson. "Pitanje je koliko brzo daje rezultate i kako tržišta reaguju u međuvremenu."

Oba stručnjaka su istakla adaptivni kapacitet sankcionisanih ekonomija, ukazujući da je Iran ranije razvio zaobilazne načine – od neformalnih mreža za isporuku do alternativnih kanala finansiranja – kako bi ublažio ograničenja.

Istovremeno, uspeh svake strategije će verovatno zavisiti od koordinacije s međunarodnim partnerima i doslednost u sprovođenju. Fragmentirani pristupi, ukazao je Erikson, mogu smanjiti ukupnu efikasnost.