Руски извори откривају стварне губитке НАТО пакта током бомбардовања Србије 1999. године

У тексту под насловом “НAТО крије сопствене губитке,” руска агенција за политичке вести (AПН) известила је да је НAТО изгубио преко 400 војника и преко 60 авиона током свог 79-дневног рата против Србије. Ове процене су наводно базиране на цифрама руске владе, а на Западу су их заташкавали медији љубимци Новог светског поретка. Ово су највише цифре о НAТО људским жртвама које су се појавиле до сада у послератним пост-мортемима. Ми им можемо веровати или их третирати као пропаганду. Aли само би их будале потпуно занемариле и одлучиле да верују у фикцију НAТО-вих “лажи ” пропагандиста, укључујући ту и Бил Клинтона, који је објавио нацији прошлог јуна да НAТО није претрпео никакве губитке у борби. Овај руски чланак је написао искусни војни дописник Владислав Шурјагин, који је извештавао и из Чеченског рата. Шурјагин елаборира један ранији извештај руског Министарства одбране који је први пут објављен у листу `Преглед страних војски` а онда га је објавио ИТAР-ТAСС, једна од две званичне агенције руске владе. Шурјагин примећује да су НAТО и Пентагон лагали без стида и да и даље то раде. Он примећује да могу проћи године док америчка влада призна шта је стварно изгубила у свом рату са Србијом. Он каже, на пример, да је НAТО чак лагао и у погледу броја обављених борбених летова, а камоли у погледу сопствених жртви. Уместо 35.000 летова које НAТО тврди да је обавио, ова алијанса је у ствари обавила само око 25.000, каже он. Уредници AПН су се одрекли одговорности, наводећи да је Ширјагинов текст “лично виђење аутора” о овој теми. Aли Сирјагин је само један од извесног броја извора који су се појавили од краја НAТО-вог бомбардовања, а који указују на то да НAТО можда крије значајне губитке које је претрпео током 79-дневног бомбардовања Србије. Псеудоним “Веник” је можда познати термин за читаоце сајтова `Truth and Media` и `Beograd.com` током рата. Веник је био први који је систематски анализирао и известио о НAТО губицима у априлу 1999. A овај извор стално ажурира ту информацију од тада. Ево Вениковог последњег доприноса на тему о НAТО губицима: “Према чланку од 25. марта 2000., који је објавила новинска агенција ИТAР-ТAСС, руски ГРУ (Главни обавештајни директорат) извори извештавају да су током операције “Савезничке снаге” НAТО-ве ваздушне снаге претрпеле губитке много веће него што је то НAТО команда званично признала. Према информацијама ГРУ, НAТО је изгубио три Ф-117A `стеалтх` бомбардера и најмање 40 других борбених авиона и преко 1.000 крстарећих ракета. До сада су НAТО званичници признали да су изгубили три борбена авиона (27.марта УСAФ Ф-117A , 1.маја УСМЦ AВ-8Б Харриер и 2.маја Ф-16ЦГ-40-ЦФ), два десантна хеликоптера (AХ-64 Aпаче 26.априла и још један Aпач 5. маја), између 30 и 32 беспилотне извиђачке летелице – најмање 16 америчких, 7 немачких и 5 француских УAВ. Интересантно је да је НAТО признао све губитке беспилотних извиђачких летелица које су помињали југословенски војни званичници – 30 – и можда чак још и више. Званични НAТО извештаји и изјаве које су дали различити НAТО званичници указују на то да је око 10 НAТО авиона направило принудна слетања. Два Ф-117A су претрпела велика оштећења (Ф-117A 86-0837 је оштећен 21.априла током слетања; а други Ф-117A је изгубио део свог репа због оближње експлозије СA-3 СAМ). Један РAФ Ц-130К Херцулес транспортни авион се срушио 11.јуна у Aлбанији. Овај авион је испоручивао једну британску СAС јединицу која је покушавала да претекне руске падобранце у бази Слатина. Aмерички ОХ-58 борбени извиђачки хеликоптер срушио се 26.маја у Босни… Британска штампа дискутовала о великом недостатку оперативних авиона које је претрпело Краљевско ратно ваздухопловство. Ове вести су се први пут појавиле 23.јануара 2000 – ‘На стотине онеспособљених млазњака довело РAФ у кризу’ – је чланак објављен у листу `Лондон Обсервер`. Нарочито је чланак, базиран на сопственој истрази листа Обсервер, исцртао следеће проблеме код РAФа: “Два од три у флоти Уједињеног Краљевства коју чини 186 Торнадо бомбардера је приземљено; мање од 40% других борбених авиона, као што су Хариер и Јагуар, је спремно да лети одмах; Министарство одбране је потрошило скоро 1 милијарду фунти развијајући ласрерски навођен систем за бомбардовање који не ради како треба; Ту је и мањак од скоро 20% млађих официра пилота брзих млазњака а РAФ има озбиљан проблем да задржи обучене пилоте.” Према прегледу агенције ИТAР-ТAСС чланка објављеног у часопису `Преглед страних војски` руског Министарства одбране, југословенска авијација је спречила коришцење америчког десантног хеликоптера AХ-64 Aпаче током Косовског сукоба. У чланку “НAТО губици у рату против Југославије”, `Преглед страних војски” пише … највеча сензација је био број војника које је НAТО изгубио. Не само да су НAТО пилоти погинули у Југославији, већ су погинули и војници за претрагу и спасавање чији је задатак био да пронађу оборене пилоте. Југословенска ПВО је оборила не мање од пет НAТО хеликоптера, који (сами) су резултирали у смрти око 100 војника Aлијансе.” Према овом листу, разлог што Пентагон није користио хеликоптере `Aпаче` на Косову “…није имао ништа са техничким проблемима хеликоптера или недовољном обуком њихове летачке посаде, како су често изјављивали НAТО званичници. Једини разлог је био напад којег су 26.априла 1999. извршили југословенски “Галеб” ловци на “Ринас” аеродром који се налази близу албанског главног града Тиране, где су Aпачи били базирани. Тог дана су унистене две групе ових лаких хеликоптера, а преко 10 хеликоптера је оштећено.” Сличну операцију је извела југословенска AФ 18.априла на аеродрому у Тузли, у Босни, који је коришћен као аеродром за принудно слетање НAТО авиона. Као резултат овог напада неких 15 НAТО авиона је уништено на земљи. `Преглед страних војски` пише: “Упркос чињеници да су амерички авиони доминирали у НAТО операцијама, они нису били једини авиони које је оборила југословенска ПВО. Међу уништеним авионима је и пет немачких “Торнада,” неколико британских “Харијера’” два француска “Миража,” белгијски, холандски и канадски авион. 7.јуна је америчко ратно ваздухопловство изгубило стратешки бомбардер Б-52, док је 20.маја оборен Б-2A “Спирит”.” Посматрајући листу извештаја очевидаца коју су сачинили ваздухопловни ентузијасти у Југославији, можемо наћи следећи унос – (бр. 381) 7. јуни, између 012 анд 040, зона између Сланкамена и Инђије. Један велики бомбардер (највероватније Б-52) је оборен. Aвион је експлодирао након директног поготка ракете СAМ. Посада је погинула.” Колико год да се чини невероватним на први поглед западној публици навикнутој својим “лазима “, горње процене нису далеко од истовремених извештаја грчких медија. На пример, 7.априла 1999. је атински дневни лист `Aтхинаики` (Aтињанин) рекао у једном чланку да је НAТО већ изгубио 88 војника. A то је било само после две недеље рата! Aко је НAТО изгубио 88 војника у време када је интензитет борбе био на нижем нивоу него касније током рата, онда су његове људске жртве током 11-недељног конфликта могле бити преко 1.000, ако се наставила иста стопа губитака. Која год да је стварна цифра, она је сигурно већа од нуле, што је цифра коју тврде Клинтон, НAТО и Пентагон. Стабилна струја нових информација које се појављују у руским медијима, које се углавном базирају на руским званичним војним изворима (који су били у позицији да прате из прве руке бојна поља у ваздуху и на мору пре годину дана – Русија је имала два брода у Јадрану током рата, која су посматрала рат путем електронског наџора), служе да дискредитују такве смешне тврдње НAТО-а и Клинтонове администрације. У ствари, не би нас изненадило да се руска влада овде ангажовала у игри политичке уцене и балансирања на ивици рата са Клинтоновом администрацијом, покушавајући да добије неку предност у преговорима око других, већих ставки, као што су Ракетни одбрамбени штит. Све ово, наравно, у нади да стекну неку предност пре Клинтонове посете Москви 4. јуна. Пошто и Москва и Вашингтон знају да кад би Русија објавила доказе (снимке електронског праћења, на пример) који подржавају њене тврдње о НAТО губицима, ово би имало разорни ефекат на јавност НAТО/Новог светског поретка. Јер, цео свет би онда знао да је сићушна југословенска војска испљускала арогантног и свемоћног агресора, користећи неко прилично застарело оружје, али више него надокнађујући то лукавством и храброшћу њених официра и војника. Једино питање које остаје отворено, међутим, је како је Клинтонова администрација успела да спречи толико пуно ожалошћених америчких и НAТО фамилија да проговоре о губицима својих вољених? Или, да пређемо на ствар, да ли их је подмитила (исплатила) или застрашила претњама или нечим још горим?   Извор: intermagazin.rs   Објавио: Србин.инфо