Бањалука – Привредници у БиХ приморани су да због све већег одлива домаћих квалификованих радника, попут зидара, тесара, керамичара или текстилаца, ову радну снагу „увозе“ из иностранства. Србија, Турска, Хрватска, Италија и Кина земље су из којих је највише радника стигло у овдашње фирме, а највећи раст запошљавања странаца лани је забиљежио сектор пословања са некретнинама и то за више од 72 одсто. Страним држављанима и ове године биће издате стотине дозвола за рад у БиХ. Највећи број, њих 120, биће издато за сектор трговине. На посао може рачунати и 115 странаца који се баве услужним дјелатностима као што су пратиоци путника, туристички водичи, стјуардесе. У прерађивачкој индустрији планирано је запошљавање 79 странаца. Директор Агенције за запошљавање „Спектар“ Мирослав Вукајловић каже да је евидентно да се посљедњих година повећава обим послова у грађевинарству и области некретнина и да недостаје радне снаге у овој области. - Тесари, зидари, армирачи и керамичари већ одавно не постоје у нашим образовним системима. Они који су добро испекли те занате отишли су преко границе гдје су боље плаћени. Зато нам је преостало или да преквалификујемо постојећи кадар или „увозимо“ странце – нагласио је Вукајловић. Извјештај Агенције за рад и запошљавање БиХ о издатим радним дозволама за период од 2012. до 2016. године, који је недавно усвојио Савјет министара, показује да их је готово 60 одсто лани издато у трговини, тачније 608. У прерађивачкој индустрији је издато 430 радних дозвола, у пословању некретнинама 278, док је за област образовања издато 246 дозвола. - То је дугогодишњи тренд, осим сектора пословања некретнинама, који је забиљежио нагли раст у 2016. години од 72,67 одсто – стоји у извјештају. Високу стручну спрему имао је 1.171 странац који је лани у БиХ пронашао радно мјесто. Из Уније послодаваца у РС поручују да постоје дјелатности у којима се не може функционисати без страних стручњака као што су текстилна и индустрија коже и обуће. То се, како кажу, може једино промијенити школовањем домаћег кадра. - Годинама нисмо школовали кадар за индустрију коже и обућарства. Све што је вриједјело од стручњака странци су већ ангажовали. Они су отишли у Кину, Индију и Индонезију, Њемачку, Италију или Аустрију тако да смо приморани да раднике тражимо преко границе – каже предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић. Према његовим ријечима, лани је уписана прва генерација студената на смјер кожарство на Технолошком факултету у Бањалуци. - Први пут послије рата покренули смо школовање у овој области. Нешто смо ипак урадили, али сада треба времена и да добијемо тај кадар – објашњава Шкребић. Додаје да има случајева да гастарбајтери који су давно отишли трбухом за крухом овдје поново траже послове. - Запослио сам нашег човјека са њемачко-аустријским држављанством. Дешава се да се људи са простора бивше Југославије које су некада странци „покупили“ сада враћају да овдје раде – нагласио је Шкребић. Области у којима је лани издато највише радних дозвола Трговина – 608 Прерађивачка индустрија – 430 Некретнине – 278 Образовање – 246 Државе из којих радници стижу у БиХ Земље 2015. 2016. Србија 701 752 Турска 353 322 Хрватска 214 197 Кина 238 171 Италија 109 128 Кувајт 75 118 Сирија 46 77 Русија 49 67 Словенија 59 66 Сауд. Арабија 54 63 Остале земље 493 605 Укупно 2.465 2.628 www.glassrpske.com/drustvo/vijesti/Uvozimo-zidare-trgovce-i-vodice/238037.html
