Београд – Одлазећи премијер Александар Вучић данас је у Дому Народне скупштине положио заклетву за председника Републике Србије, готово два месеца од избора на којима је изабран за шефа државе. Упркос убедљивој изборној победи лидера СНС-а, Србија је и даље дубоко подељена, што ће се одразити и на сам чин инаугурације. Напредњаци су најавили митинг подршке новом председнику испред Скупштине у подне, док буде полагао заклетву, али су на истом месту и у исто време опозиционе странке и присталице Покрета против диктатуре намерене да одрже протест. Поразна статистика Све то није омело Вучића да се у последња два дана премијерског мандата славодобитно обрати српској јавности на ТВ Пинк и конференцији за медије испред виле Мир на Дедињу. Он је посебно поносан на учинак своје владе у економији, на суфицит у државној каси, раст страних инвестиција, смањену незапосленост и улогу Србије у региону. „Просечна зарада је сада 404 евра, а до краја 2017. биће за 20 одсто већа него када сам преузео мандат“, похвалио се одлазећи премијер. Колико год статистика уме да завара, и она му у овом случају не даје за право, јер је просечна зарада у односу на април прошле године већа свега 0,1 одсто. При томе, за тај новац може се купити мање потрепштина из просечне потрошачке корпе него што је то било лане. Разлог је инфлација коју није пратио раст плата, а последица исељавање из земље неколико десетина хиљада људи годишње. Консултант за страна улагања Миладин Ковачевић каже да је у време Вучићевог мандата Србија изашла из рецесије и кренула с растом БДП-а, али да он није довољан ни највећи у региону, како се премијер хвали. Сиротиња плаћа губитке „Бојим се да нећемо сустићи земље у региону ако будемо расли два до три одсто годишње. Још смо критични са учешћем инвестиција у БДП-у и то износи свега 17-18 одсто, а морало би да буде преко 20. При томе смо давали субвенције за радна места, док смо успешним привредницима отежали позицију јер плаћају већи порез. Нисам сигуран колико је овај приступ одржив“, каже за „Вести“ Ковачевић. Економисти су сагласни да је од великих губиташа добар потез Владе смедеревска Железара, где је доведен кинески инвеститор. Међутим, они истичу да и даље постоје предузећа губиташи која живе на рачун државне касе. „Није ми јасно да смањите плате и пензије, што је политички најтеже, а оставите јавним предузећима да вам праве стотине милиона евра губитака. Не могу да се отмем утиску да је он имао највећу шансу да нешто уради јер је имао велику већину и негде ми се чини да је он ту своју прилику пропустио“, рекао је Милан Ћулибрк, дугогодишњи економски новинар и уредник НИН-а. Ред за наследника Иако је два месеца имао времена да изабере свог наследника, Вучић се још није одлучио. Каже да се двоуми између кандидата из његовог СНС-а, Ивице Дачића или нестраначке личности, те да има троје кандидата у виду. Он је најавио и да ће ускоро саопштити када ће се повући са позиције лидера СНС-а. „Хоћу да ме памте као Шредера!“ Александар Вучић изјавио је да не намерава да буде на власти 10 година, али и да би желео да га у Србији памте као у Немачкој Герхарда Шредера. Да подсетимо, Шредер је 2003. године усвојио Агенду 2010 у којој је одређен економски и привредни пут Немачке. Сматран је радикалним због мера штедње и изгубио је изборе две године касније. Међутим, ту агенду применила је Ангела Меркел која је на власти већ 12 година. Главни у три владе Лидер СНС-а водио је две владе као премијер. Прву од 2014. до 2016, када су у априлу одржани ванредни избори. Потом је с незнатним кадровским изменама и ротацијом формирао нову владу коју је водио све до јуче. Међутим, и од 2012. Вучић је био доминантна личност у Влади Србије, иако је формално био само први потпредседник и министар одбране. Инвестиције за минималац Милан Ковачевић оцењује да је позитиван учинак одлазеће владе то што читава земља има боље мишљење о себи у свету и што је дошло до уравнотежења буџета, али мисли да је то постигнуто на најлакши и не најбољи начин. Податак да је у 2016. Србија отворила преко 16.000 нових радних места, и тако заузела шесто место у Европи, он не оцењује благонаклоно. „Није добро имати инвестиције у којима треба много јефтине радне снаге. То доноси малу додату вредност, док новозапослени примају углавном минималце. Тек у последње време имамо мало квалитетније инвестиције, попут оних у ИТ сектору“. Ј. Арсеновић / Вести www.vaseljenska.com/politika/bolji-zivot-sarena-laza/
