Рус на мотору обишао пола света
Фото из личне архиве О. Харитонова
„Долази време када желиш да нађеш прави баланс у свом животу. Када покушаваш да разумеш оно што си постигао и схваташ да си се увек бојао да учиниш нешто заиста велико“, каже Олег за „Руску реч“. Он сматра да је проблем у образовању. „Деци прво читају бајке, подстичу њихове снове, а онда их шаљу у школу где им постављају границе. Године пролазе и ми заборављамо наше снове.“
„Имао сам свој посао, радио сам на сајмовима. Онда се догодила криза у пословању, а и ја сам лично пролазио кроз кризу“, каже Олег. Додаје да се уморио од посла „који постаје рутина“. Осећао је да време брзо пролази и да мора нешто предузети. „Сад или никад“, рекао је себи.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Размишљао је шта би могао да учини са својим животом. Прво је кренуо на краћи излет, а затим погледао карту света и рекао: „Морам учинити нешто заиста велико“.
„Мој син је био тинејџер, и желео је да га отац пусти на миру, а моја ћерка је хтела да јој тата шаље слике лептирова, крокодила и нилских коња из разних држава." Сви остали су покушавали да га одговоре и понављали му да је то немогуће.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Припреме за путовање
„Истина је да нисам био спреман и нисам имао ништа за тако велико путовање - чак ни дозволу за вожњу мотора. Дозволу сам добио тек месец и по дана пре почетка путовања“, објашњава Олег.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Имао је сан и знао је да неће бити лако. Дакле, шест месеци пре одласка кренуо је на часове технике „ендуро“ вожње. „Морао сам да научим да управљам мотором у тешким и екстремним условима.“
„Један од разлога зашто сам се одлучио за овај пут је тај да сам желео да будем пример за своју децу“, каже Олег.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Упркос свим потешкоћама никада није помишљао да заврши путовање. Чак ни када је букнула економска криза у Русији, а рубаљ пао. Сећа се да су га звали пријатељи и говорили му да мора да се врати.
Олег им је одговорио да мора да настави, да осећао велику одговорност пред људима који навијају за његов успех и сматрају га поузданим човеком.
Боље је имати пријатеље него новац
Спонзори његовог путовања су Федерација мото туризма Русије и Руско географско друштво, а компанија Морсвязьспутник га је опремила сателитским телефоном за комуникацију у хитним случајевима.
Фото из личне архиве О. Харитонова
„Деведесет одсто људи које сам сретао на путу су са руског говорног подручја који живе у другим земљама.“
Олег не намерава да обара рекорде или да буде уписан у Гинисову књигу. То нема пуно смисла за њега. Оно што је најважније за њега је сусрет с људима.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Олег не говори стране језике, не зна ни енглески. Само језик гестова. „Када двоје људи желе да комуницирају разумеће се на било ком језику“, рекао је Олег. „Волим да упознајем људе у ненасељеним подручјима, волим пустиње без људи где си сам са собом. То можда звучи чудно, али туристичка места ме не привлаче“, објашњава.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Сународници на путу
На свом путовању упознао је пуно Руса. „Има нас по целом свету. Чак и у најудаљенијим местима у Африци сам упознао сународнике, који су ме звали кући на вечере и дружења", каже авантуриста.
„Могу рећи да ме Аргентина дочекала раширених руку“, додаје.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Пут кући
Олег признаје да воли да путује, али већ жели да се врати породици. Аргентина ће бити прекретница. Ушуаја је најудаљенија точка од Москве, почетна тачка повратка кући. Олег се нада да ће се вратити пре 1. септембра следеће године, када ће његова ћерка кренути у први разред. Каже да му јако недостаје породица. А када се врати написаће књигу о свом путовању и направити документарни филм од свега што је успут успео да сними.
Фото из личне архиве О. Харитонова