Svenska Dagbladet: Москва у стању да распарча Европу и без „друге Јалте“

„Друга Јалта“ је један од сценарија који се у последње време често разматра на конференцијама о безбедности у Европи. Избором Доналда Трампа за америчког председника разговори на ту тему добили су на популарности, међутим, шансе за такав развој ситуације и даље су мале, пише Svenska Dagbladet.

Москва поново жели да Европу посматра кроз призму сфере утицаја у којој су велике силе у прилици да одређују политику суверених држава. Поред тога избор Трампа изазива бојазан да геополитичка карта Европе може бити поново исцртана, преноси писање листа сајт телевизије RТ на руском.

Јубилеј Конференције у Јалти: место где је дизајниран наш свет

А да ли су таква страховања основана, писта се лист. Без обзира на то што би Путин био задовољан новом поделом власти, а Трамп у најбољем случају равнодушан, изгледа за нову Јалту је, како се наводи, мало, и то из више разлога.

На стратешком плану противречности између САД и Русије сувише су велике за нову поделу света. На Блиском истоку Москва је у пријатељским односима са Ираном и Хесболахом, а у Авганистану је САД отпужују да помаже Талибанима. Поред тога Трампова политика према Русији под будним је оком Конгреса што приближавање двеју земаља чини практично немогућим, констатује се у тексту.

Ситуација у Европи није иста као 1945. године. Русија је далеко слабија него што је то био СССР. Без обзира на знатне ресурсе, Совјетски Савез није могао да потчини Централну и Источну Европу на дуже стазе. Русија, пак, са економијом, која је слабија од италијанске, не би могла да контролише те земље, чак ни уколико би ограничила амбиције на постсовјетски простор, пише лист.

Ипак, Русија је способна, како се наводи да распирује конфликте и сеје нестабилност, као што је то било у Грузији и Украјини. Сада се то догађа у Белорусији и на Балкану, каже се у тексту.

Још би Русија, како се наводи, да би заташкала економску стагнацију могла да појача конфликте како би одвукла пажњу грађана од такве ситауације и то би могло да доведе до још веће нестабилности.

Осим тога постоји ризик раскола унутар ЕУ и трансатлантске алијансе, чији узрок могу бити како активност Русије, тако и унутрашње противречности (унутар појединих земаља и међусобно), пише лист и наводи да ће кључни бастион заштите против деловања Русије бити НАТО и ЕУ.