Човјеку је име Михаило Ракетић, давне 1942. године било му је шест година, живио је у Колашину. Једног дана италијански окупаторски официри су дошли у школу у којој је учио да његовим другарима и њему показују своје оружје, да са њима разговарају, да уче дјецу како се правилно поздравља стиснутом песницом. Били су углавном то тинејџери и Михајло је ту био најмлађи међу њима, међутим како су се сви изређали отпоздрављајући италијанском официру, остао је последњи да то и он уради. Стискао је тај храбри дјечак песницу и умјесто да је високо подигне и поздрави – опалио је по слепочници окупаторског официра! Испунио шта му је било на срцу, касније и добио по гузи прутићем од учитељице, која га је намамила „чоколадицом“ у помоћну просторију и тамо га казнила. Времена пролазе, мијењају се стилови и технике, међутим окупатори остају готово исти. Са окупатором се увијек на овај начин, како је то Михаило урадио разговарало и увијек је било бастадура да тако ,,разговарају“! Има их и данас… Први део наслова: Стање ствари stanjestvari.com/2017/05/01/racic-pesnicom-u-glavu-okupatora/
