Борис Степанов Још пре три месеца Брисел је уздрхтано слушао Трампове изјаве. У то време Бела кућа је из дана у дан понављала мисао да је НАТО застарео и да са њим нешто треба да се уради. Вашингтон је омогућавао да се схвати и да Доналд Трамп уопште нема намеру да на својим леђима вуче незамисливо велике трошкове те алијансе. Американцима који су у новембру 2016. гласали за Трампа обећано је да ће те трошкове покривати саме чланице. Дотирање НАТО-а коме је потребна 921 милијарда долара сада треба да се једном заувек заборави. Јер сваки пети долар који се троши у тој алијанси је издвојен из буџета САД. А то значи – из џепова америчких пореских обвезника. За Брисел је сваке године издвајано 250 милиона долара – новац за трошкове штаба у Бриселу. Осим тога, у Бриселу је саграђена нова зграда коју ће у мају свечано да отвори лично Доналд Трамп. Чиновништво и генерални секретар алијансе Столтенберг одавно живе на високој нози и одлично схватају да тај блок представља одличне јасле за генерале и адмирале америчке војне индустрије, који сви одлично живе захваљујући војним сукобима по читавом свету. Треба да се искористе већ произведени „Томахавци“, па да се наручују нови, да се обнове складишта, а и да се шире базе. Како би се заштитиле Прибалтичке земље (које ће од стада да чувају и Американци, и Немци и Британци) такође су потребна средства. Поштено да кажем – баш огромна. А то значи да се за буџет треба снаћи, иначе без њега НАТО и не треба никоме. Тим пре што су ту и нове чланице алијансе чије армије могу да послуже само за играње, а и техника коју оне користе је сасвим застарела. Али су и Трамп и Столтенберг, који је недавно путовао ради рапортирања Белој кући, били задовољни што је у тај блок примљена и Црна Гора. Сада могу мирно да спавају. Албанци су у НАТО-у, Хрвати такође, па је и Црна Гора ту. Југ Европе и Отранска врата сада контролишу Американци. Па због тога су се и борили толико дуго, растурали Југославију, рачунали на „вечите“ Мила Ђукановића и Филипа Вујановића који у последњих двадесет пет година само пребацују власт узајамно један на другог. Такви људи итекако требају и Вашингтону, и Бриселу. У Тирани је Сали Бериша кога су заменили Рамом. У Загреб су довели Колинду Грабар Китаровић. Пре су Американци једноставно говорили: „Ми ћемо вас примити у блок, хранићемо вас, а ви нас само пустите на вашу територију“. Сада, пошто су их пустили на своју територију и тамо формирали базе, од Црне Горе, Хрватске и Албаније захтевају 2 процента њиховог БДП-а за потребе блока. Ако је Меркелова већ дужна 375 милијарди долара, шта да се каже за сиромашне и одрпане Тирану, Загреб и Подгорицу. Оне се толико поносе својим пријемом у НАТО да су заборавили да ће их ускоро одрати као зечеве. Једноставно – бриселско задовољство не може да буде бесплатно. Мора да се плати, и то што пре.
