Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да неће бити разлога да француски суд у Колмару одбије захтев Србије за изручење Рамуша Харадинаја, јер је достављена сва тражена документација, а пре три дана су послати и одговори на сва додатна питања. Према њеним речима, оно што је било спорно јесте дужина казне која може да се изрекне, с обзиром на то да је раније кривично законодавство за злочин против човечности предвиђало казну до 20 година затвора, док је касније та казна измењена и постоји могућност изрицања казне од 30 до 40 година затвора. „Поставља се питање који је кривични закон важио у време извршења дела која се Рамушу Харадинају стављају на терет, односно да ли постоји блажи закон који се треба применити, тако да смо доставили изводе свих законских одредаба које су важиле од 1999. до данас, како Кривичног законика тако и Закона о кривичном поступку“, рекла је Кубуровићева новинарима. Напоменула је да ће надлежни органи оценити шта ће у конкретном случају применити, и да верује да су послати одговори већ стигли у француски суд у Колмару. Министарство правде Србије је у петак послало одговоре на додатна питања суду у француском граду Колмару. Одговоре на питања дало је српско Тужилаштво за ратне злочине, које води истрагу против Харадинаја због сумње да је починио ратне злочине на Косову и Метохији. Апелациони суд у Комлару је почетком месеца тражио да му се до краја марта доставе појашњења законских одредаба које се односе на дела за која се Харадинај терети у Србији, будући да је за 6. април заказан наставак расправе о захтеву Србије за изручење Харадинаја. Француски суд је у два наврата одлагао одлуку о захтеву, односно давање мишљења поводом захтева Србије за изручење Харадинаја. Апелациони суд у Колмару има задатак да утврди испуњеност услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске. Харадинај, некадашњи вођа ОВК, а данас човек на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници за на захтев Србије. Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење. Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено му је да напушта територију Француске. Истрага против Харадинаја у Србији покренута је 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима, који су прослеђени суду у Колмару. Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби. Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом. www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2680511/nema-razloga-da-bude-odbijen-zahtev-za-izrucenje-haradinaja.html
