Вучић је данас (петак, 24. март, када иначе обележавамо дан почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. Није лако бити Србин… Ем што се палимо да смо велики, ем што се палимо да нас воле велики, ем што нас стално бомбардују осведочени нељуди, фашисти, нацисти, Американци (још од Васкрса 1944), НАТО… и то говоримо само о последњих стотињак година. Али врхунац свега је да ми те исте злотворе угошћавамо, с њима се грлимо и називамо их пријатељима. Ма није, има и већи врхунац – то ради, ни мање ни више, него владајућа партија у Србији и њен лидер, актуелни премијер и председнички кандидат Александар Вучић.године) одржао предизборни скуп у Београду. Угостио је Герхарда Шредера, првог који је после Адолфа Хитлера ’40-их година прошлог века, послао немачке војнике ван Немачке -где другде, него на Србију скоро шест деценија касније. Да ли смо велики или не, да ли нас воле велики или не, живели ми у заблуди или не – неке границе морају да постоје. У праву је Вучић када каже да се мора живети, радити, да стомаци буду пуни… Али пуни чега – фекалија? Па од тога се исто умире, као од бомби. Само дуже и болније… www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/642095/Greota-ne-ubijati-nas-Ziveo-Sreder-ziveli-nacisti-ziveo-Vucic
