У предговору своје књиге „Аустро-бугаро-немачке повреде ратних закона и правила“ (штампано на Крфу, 1918) криминалиста Р.А. Рајс, иначе Немац из Швајцарске, записао је да су, у Великом рату … „Немци и њихови пријатељи (Аустро-Мађари, Бугари и Турци) тероризирали и, без скрупула, убијали противниково становништво, пустошили освојене области, а становнике, без обзира на године и пол, бомбардовали, депортовали, глобили и уцењивали“. Председнику владе народног спаса ђенералу Милану Недићу, ни ти подаци, ни окупаторска зверства током Другог светског рата, нису сметали да, више пута, лаконски констатује како је „српски народ умео да оцени витешко држање немачког војника, због чега ће на његово пријатељство одговорити – пријатељством“, захваљујући се, при томе, Немцима што су, „иако победник у рату, Србима повратили право на употребу народних знамења“. Самозвани српски Канцелар упорно покушава да убеди данашње Србље како су им Немци, упркос свему, већи пријатељи и од Француза и од Кинеза, па да простите – чак и од Руса! Добро, да разумем Канцелара у одласку: он је своју политичку будућност директно везао за судбину Ангеле Меркел, скоро као Недић своју за опстанак Трећег Рајха. А и лепо је кад за партију посестриму имаш странку најмоћније жене ЕУ, кад ти њени демохришћани, по дубини и ширини, преумљују неуко чланство за потребе „ЕУ која нема алтернативу“; лепо је кад ти председавајући Одбора за европска питања немачког Бундестага честита чак и кандидатуру за председника Србије, сутра чак и прикупљање потписа у неизмерљивом року (свака част напредним нотарима!); дивно је кад ти газда „Митроса“ из царског Сирмијума, аустријски Немац, на предизборном митингу обећа свој капиларни глас и томе слично… И још је дивније кад о свему томе уредно, из минута у минут, са стране на страну, сликом на слику, извештавају миропомазане вучићовизије и вучићотисак. Видех негде, на тоталној периферији „лајне“, захтев председничког кандидата „оног тамо неког“, што би рекао Канцелар, „борца Златиборца“ који је, после Канцелареве стартне дреке и вике у Врању, одакле је претио свима који неће да гласају за Непогрешивог – затражио да се свим кандидатима за председника Србије хитно провери здравствено стању. Ако сам добро разумео Чајетинца, он је предложио да прво прегледају њега, Милана Стаматовића, па Канцелара у одласку, а онда и све остале, редом… Ништа оригинално, знам да је и бивши премијер, „онај тамо Нишлија“ Жиле тражио нешто слично, додуше само за будуће чланове владе. Баш ме занимало – тим пре што је Канцелар, рафално, са југа, оплео чопоративно по опозицији, оптужујући је за „призивање украјинског и македонског сценарија“ и покушај „отимања Србије“ – шта наш политички „мејнстрим“ мисли о Златиборчевој иницијативи. „Кад ја тамо, а оно – међутим“: нити један традиционални, а богами ни официјелни интернет медиј, чак ни као куриозитет, није ово забележио! „Зауставите тај Ројтер“, како би то наложио Синан Хасани или беше неко други… Добро, разумем, наше слободномислеће медије: наш Канцелар је, као неки римски императори, пожелео да се и сам окуша у амфитеатру („Хтели су да ме имају на црти и излазим им на црту!“) и ред је да се ривали обују у гвоздене ципеле и окују у ланце. Али, надам се да не вређам, бар, Његову екселенцију у одласку, ако му поставим једно лично питање: Да ли, можда, зна, пошто седи на Андрићевом венцу, у истом кабинету с председником Републике, је ли коначно, после 22 месеца ћутања, стигао Канцеларев одговор на „кроки крокија платформе о Косову“ или ће и то, као и онај процес најпознатијем промотеру зелене салате у Србији, застарити, а Косово „прекрити рузмарин и шаш“. (Данас) www.nspm.rs/hronika/cvijetin-milivojevic-nas-i-nemaca-100-miliona.html
