Борис Степанов Само у прошлој години Немачка је из САД-а вратила 366 тона својих златних резерви. Једни кажу да је то била давно испланирана акција, а други да се Ангела Меркел уплашила финансијске кризе. Јер, нико са сигурношћу данас не може да каже још колико ће времена важити евро. Не може ни да се искључи да немачко злато које је враћено из Сједињених Држава представља први корак на то, да се Берлин припрема да одустане од евра и да се поново врати својој марки. У Франкфурту је у неколико последњих година сакупљено 1400 тона злата, или скоро 42% златних резерви Немачке. А Немачка, као што је познато, по златним резервама заузима друго место у свету. Француска, Кина и Русија заузимају треће, четврто и пето место. Тако у овом тренутку Немци имају 3381 т злата, Русија – 1435 тона. Немачка има дупло више злата од Руса. Тако да Немци имају много злата, може чак да се каже – јако много. А све је почело 1951.године када се Немачка љуљала на таласу „економског чуда“ и када је по берзама Њујорка, Лондона и Париза куповала злато. А у тим земљама је немачко злато и чувано. Сви немачки канцелари су веровали да је њихова „врећа са златом“ у сигурним рукама и ни једном нису слали сараднике савезне Бундесбанке да провере количину, својину и тежину златних немачких полуга у Сједињеним Државама, Великој Британији и Француској. Свето су веровали писаним банкарским извештајима. Таква „света наивност“ је најзад узнемирила немачку Финансијску комору. Савезни суд земље се обавезао да ће извршити проверу злата које се враћа из иностранства. Своје злато су почели да враћају 2012.године, и оно је одмах проверавано. Систем савезних резерви САД се дуго противио томе и чинио је све како Меркелова не би добила своје злато. Можда је зато Обама и наредио да се телефонски разговори које она води врло пажљиво прате. Да заштите везе од прислушкивања нису успели чак ни искусни немачки контраобавештајци. Вашингтон и Ленгли су се својски трудили да задрже немачки драгоцени метал, али је Меркелова под притиском посланика и Бундесбанке инсистирала да се злато врати. Тако је Барак Обама био принуђен да одступи. Званично је изјављено и у Вашингтону и у Берлину да се резерве драгоценог метала враћају ради квалитетнијег управљања финансијама. Али штампа, свуда присутна, све је објаснила врло једноставно: зона евра може да доспе у најдубљу могућу кризу. Злато мора да се држи близу власника, а не с друге стране океана. Истина, Систем савезних резерви САД је успео да убеди Берлин да прихвати повраћај само половине својих златних полуга, а да друга половина остане у Њујорку. За сваки случај! „Џентлменски споразум“ ће важити до 2020.године. Злато мора да настави да ради, и у своју „немачку базу“ може да се врати тек када донесе добит свом тренутном домаћину. Тако су одлучиле банке са Волстрита. А са њима заиста нема смисла препирати се. Никоме није дозвољено да пљачка Форт-Нокс и трезоре ФЕД-а САД. Па чак ни другој земљи у свету по резервама злата – Немачкој.
