КАТОЛИЧКИ бискупи грме против „етничког инжењеринга“ којим је насилно промењена демографска слика БиХ у рату, али се и сами служе истим тим оружјем када предлажу укидање садашња два ентитета и поделу државе на четири регије, пише загребачки „Јутарњи лист“. Тај лист наводи да се бискупи, наиме, заузимају за потпуно територијално-политичко преуређење којим би нестала садашња два ентитета, Република Српска и ФБиХ са свих својих десет кантона, а замениле би их четири регије формиране око највећих градова – Тузланска, Сарајевска, Бањалучка и Мостарска. Бискупи се жале да се о њиховом предлогу ћути и да га систематски игнорише јавност БиХ, али и Хрватске. Како наводи Иво Томашевић, портпарол бањалучког бискупа Фрање Комарице, фрапантан је податак да бискупска политичка мапа, кључан део целог пројекта, није изворни документ, напомиње Јутарњи лист. Он тврди да та мапа није резултат промишљања домаћих историчара, географа, политиколога, социолога, теолога, економиста и других научника и стручњака, него је то карта која је послужила УНХЦР за достављање помоћи. Осим порекла, крајње је чудан и смисао бискупског документа. Ако се занемаре две историјске покрајине, Босна и Херцеговина нема правих историјских регија с препознатљивим и важним географским, културним, привредним и другим посебностима, какве су, рецимо, Далмација, Славонија или Истра у Хрватској. Бискупске регије нису ништа друго до произвољно исцртане административне јединице, констатује хрватски Јутарњи лист. Загребачки лист истиче да политичка жестина произлази одатле што је бискупски предлог понуђен као алтернативни пројекат и „дејтонској БиХ коју подупиру Срби и трећем кантону који подупиру Хрвати“. Насупрот етничким ентитетима, регије су конципиране као мултиетничке, а тиме и мултиконфесионалне јединице. Границе би биле исцртане тако да ни у једној регији не буде више од 40 одсто припадника једног народа како би се избегла „политичка мајоризација“, наводи Јутарњи. Како преноси његов портал, „етнички инжењеринг бискупа је мирнодопски и административан, а није ратни и насилан, али нипошто не искључује присилу“. „Бискупски пројекат“, како оцењује Јутарњи, вероватно није ни јако опасан ни посве безопасан, као што није ни јако значајан ни посве безначајан. „Био би јако опасан када би Католичка црква имала политичку власт или политичку моћ да га наметне и силом спроведе. Чим би то покушала да учини, одмах би избио нови балкански рат у којем би учествовале најмање три државе: БиХ, Србија и Хрватска. Није врло значајан зато што Католичка црква у БиХ нема политичку моћ и што њен политички, духовни и морални утицај на Хрвате у БиХ стално слаби“, закључује Јутарњи лист. (Танјуг)
