Maja Teшић, 25.12.2016. ФБ коментар Хор Александрова је за време Другог светског рата подизао морал борцима. Тешко ми је да поверујем да у две недеље свет пуца Русији у леђа, а да се онда случајно несрећа догоди Хору. Тешко ми је да поверујем да „нови свет“ који се урушава изнутра и то све више схвата не покушава да у свој бездан повуче све што ваља на овој планети. Нож у леђа, па пуцањ у ненаоружане. Оно што знају, а не желе да знају јесте – они који су у праву, они који никада нису освајали туђе, они су предодређени да победе. И још једном – ратове нису започињали, завршавали су их, и то се зна како. Оно што знају, а не желе да знају, јесте да никада неће бити победници. Алави и бахати никада не постигну оно што желе. Тешко ми је да поверујем у случај. Можда и зато што ме је погодила и растужила смрт младих људи уметника и настављача велике традиције. Свете традиције. Започете у светом рату. А сваки је свети јер је сваки одбрамбени. Зато нас и не разумеју. И зато ће у бездан сами. Идет война народная, священная война. facebookreporter.org/2016/12/25/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC/
