Да ли су нови споразуми чланица НАТО-а опасни по Русију?

НАТО је 15. фебруара повукао два потеза која потенцијално изазивају забринутост Русије. Министри одбране балтичких земаља су склопили споразум који ће омогућити трупама НАТО-а да пресеку њихову територију и за мање од 24 сата стигну до граница Русије, а нови шеф Пентагона Џејмс Метис изјавио је да са Русијом треба градити односе са позиције силе.

Руска страна је преко министра одбране РФ Сергеја Шојгуа изразила сумњу у успешност сличног начина вођења дијалога са Русијом и изјавила да је неопходно сачекати детаљнија објашњења.

Које последице и један и други маневар могу имати по Русију?

Засада нема узвратних мера

По мишљењу експерата, раније најављено размештање 4.000 војника НАТО-а на границама са Русијом по принципу ротације људства, као и садашњи споразум о неометаном премештању трупа НАТО-а до граница Русије, није ништа ванредно и необично, јер Алијанса тиме формално не крши основни акт Русија – НАТО склопљен 1997. године. Тада се по споразуму двеју страна војна алијанса обавезала да неће размештати „значајније војне контингенте“ близу територије Русије.

По речима Владимира Јевсејева, војног експерта и заменика директора Института за проучавање Заједнице независних држава, документ који су потписали министри одбране балтичких земаља има чисто технички карактер и не подразумева корените промене на руској граници. Због тога Русија неће предузимати никакве агресивне кораке који би подигли ниво конфронтације са НАТО-ом. „Русија ће реаговати на стварне промене на својим границама, на постављање нових офанзивних система и војних контингената. Засада ће Министарство одбране РФ радити у обичном режиму, у складу са планом развоја оружаних снага Русије који је усвојио председник за период до 2025. године. Тај план се неће мењати“, нагласио је у интервјуу за „Руску реч“ војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

Како је он истакао, у оквиру тог програма Русија већ размешта нове јединице у Западном војном округу, а такође спроводи свеобухватну модернизацију наоружања.

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу је у јануару 2016. године као узвратну меру која се већ спроводи најавио стварање три нове дивизије (дивизија у мирнодопским условима има највише 13.000 војника).

Амерички војници и M1 „Абрамс“, Летонија, 8. фебруар 2017. / Reuters

Како одговорити Метису?

Експерти се слажу да Русија данас не треба да предузима нагле потезе, нити да заоштрава ионако сложене односе са Алијансом. „Треба мирно наставити са радом на модернизацији својих оружаних снага и своје економије, а такође тражити нове додирне тачке“, закључио је Валериј Гарбузов, директор института за проучавање САД и Канаде Руске академије наука.

„Метис је представник генерације озбиљних војних лица која схватају да симболични гестови попут размештања четири батаљона у балтичким земљама неће одиграти никакву улогу у случају озбиљног конфликта са Русијом. Ти батаљони су само политичке ’љушчице’“, рекао је за „Руску реч“ главни уредник листа „Россия в глобальной политике“ Фјодор Лукјанов.

„Одмрзавање“ односа: О чему могу да разговарају Путин и Трамп?

Он је такође нагласио да политика изграђивања односа са Русијом са позиције силе може значити да САД планирају модернизацију нуклеарног потенцијала и модернизацију наоружања. „Сада долази време класичног републиканског модела владавине, који се заснива на демонстрацији метода силе и спремности да се она примени. Метис ће Трампу у томе бити одличан помоћник“, додао је експерт.

Међутим, САД засада нису повукле ниједан конкретан потез, тако да је преурањено говорити о томе каква ће бити руска реакција.