Борис Степанов Од тога како одлучи Кристин Лагард зависе и велике и мале земље, јер кредит од Међународног монетарног фонда желе многи, али их сви ипак не добијају онако како им треба. Зато госпођу Лагард зову „главна банкарка на планети“ и труде се да јој се баш много не супротстављају. Са њом нису хтели да ступе у конфликт ни у њеној отаџбини – Француској, где јој је претио затвор и казна од 15 хиљада евра. Али париски суд је донео симболичну пресуду без праве казне. Нису је сместили иза решетака, само су пожурили и отпустили је с милим Богом. Уосталом – што би је отпустили? Она је увек све радила, све ради и све ће радити „како треба“. А осим тога – није се радило о њеном кршењу прописа у ММФ-у, већ о епизодама из прошлости. Јер судило јој се за прекршаје из 2008.године, када је мадам била министар финансија Француске и када је дозволила да се бизнисмену Бернару Тапију исплати скоро 400 милиона евра из државних фондова. Париски суд је крајем децембра прошле године то прогласио немаром. Госпођа Лагард је изјавила да она неће оспорити одлуку суда. „Оптужили су ме за немар, али ме нису обавезали да платим казну, нису ме казнили, нису регистровали своју одлуку. Ја сам због тога незадовољна, али постоји моменат када се треба зауставити, окренути чист лист и кренути даље. Тако да се ја са задовољством нећу жалити на судско решење“, – тако је рекла мадам Кристин Лагард у интервјуу агенцији Ројтерс. Кроз неколико сати свет је сазнао да је савет директора ММФ-а потврдио своје потпуно поверење у госпођу Лагард. Французи дуго нису могли да схвате зашто је главни судија, госпођа Мартин Ракт Маду, директорку ММФ-а оставила на слободи? А она је то објаснила јако једноставно: „Мора да се узме у обзир контекст глобалне финансијске кризе у којој се нашла мадам Лагард“. Све је просто – као и увек – силнике овог света не треба дирати. Рекло би се да искусни судија Мартин Ракт Маду одлично схвата да госпођу Лагард подржава финансијска елита и у Француској, и са оне стране океана. Живот свашта носи – много је боље договорити се, тим пре што су времена баш компликована. Једном речју – баш је криза велика!
