Откривена тајна жутих дијаманата

Како су се појавили дијаманти жуте боје? На то питање су покушали да одговоре сибирски научници. Такви дијаманти су ретки у природи. Најчешће се пронађу у Јужној Африци и Јакутији, једном од најхладнијих региона Русије.

По мишљењу научника, жути дијаманти су се кристалисали од остатака органске супстанце која се некада налазила на површини Земље у оквиру старе океанске плоче.

„Ми проучавамо дијаманте из налазишта северних подручја Јакутске провинције богате дијамантима“, каже професор Руске академије наука Дмитриј Зедгенизов. „Такви дијаманти не личе на лепо, сјајно, прозирно драго камење које смо навикли да зовемо тим именом. То су округли кристали са закривљеним ивицама коцкастог облика јарко жуте боје. Срећу се такође и жуто-зелени и тамно-наранџасти“.

Жута боја из Земљине мантије

Жути дијаманти на светском тржишту коштају најмање 4.500 долара по карату. Цена им зависи од технике брушења и интензитета боје. Поједини изразито жути брилијанти на аукцијама кућа Sotheby's и Christie's коштају неколико стотина хиљада долара по карату.

Сјај сибирских дијаманата

Жути дијаманти имају огромну вредност и за научнике. Помоћу њих се могу одредити особености састава и грађе најдубљих сфера наше планете. Захваљујући овим дијамантима могу се објаснити многи процеси у Земљиној мантији, који, између осталог, проузрокују и формирање налазишта дијаманата.

Жути дијаманти су тако необичне боје јер у својој структури садрже атоме азота. То значи да су се пре избијања на површину налазили у мантији у изузетно хладним условима, и тај период је био врло кратак по геолошким мерилима.

Научници су детаљно проучили кристале како би схватили у којим условима и у ком делу мантије су они настали. Геолози су истраживали дефекте и примесе, као и изотопни састав угљеника. Анализирали су присуство других минерала, који су доспели у дијаманте у процесу кристализације.

У потрази за главним налазиштем

Анализа је показала да су се жути дијаманти кристалисали од остатака органске супстанце, тј. живих организама који су се налазили на површини земље у оквиру старе океанске плоче. Касније се та океанска плоча сударила са континентом и почела да тоне у дубину Земље. И како је тонула, тако су под утицајем високих температура и притисака остаци органских супстанци претрпели промене и негде на дубини од 150-250 километара могли су се кристалисати у облику дијаманата.

Моноград Мирни – „дијамантска престоница” Русије

„Жути дијаманти у природи су веома ретки. Међутим, у налазиштима северних подручја Јакутије има их доста“, објашњава Зедгенизов. „И то су крупни кристали. Срећу се комади од преко 10 карата. Због тога ми претпостављамо да они имају свој дубински извор, и то мора бити неко огромно налазиште жутих дијаманата које се разликује од већине индустријализованих налазишта Јакутије. Докле год тај главни извор налазишта није пронађен, ми не можемо одредити колико су дијаманти заиста стари“.

„Дубински извор“ жутих дијаманата заједно са научницима траже и компаније које се баве експлоатацијом рудног богатства, а међу њима је и „Алроса“ („Алмазы России“), која у том циљу спроводи индустријализацију налазишта северних подручја Јакутије.