Хоће ли Русија, Турска и Иран донети мир Сирији?

Русија и Турска су гаранти новог примирја у сиријском грађанском рату које ступа на снагу 30. децембра у 00:00 часова, изјавио је 29. децембра Владимир Путин. Примирју ће се придружити одреди опозиције који укупно броје преко 60.000 људи, саопштио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу. Побуњеници који не подрже примирје проглашавају се за терористе, а са свима осталима ће власти Сирије водити дијалог.

Путин саопштио да су потписани документи о прекиду ватре у Сирији

Споразум је подржао и Иран. Путин је истакао да су све три земље – Русија, Турска и Иран – обавиле „веома велики посао“ у правцу успостављања мира. То је, између осталог, учињено и у сусрету министара одбране и спољних послова поменутих земаља који је 20. децембра одржан у Москви. Мировни преговори треба да се одрже у Астани, главном граду Казахстана, у другој половини јануара.

Регионални актери уместо САД

САД су биле традиционални партнер Русије у тражењу решења сиријског конфликта мирним путем, али ниједан покушај да се на тај начин издејствује мир у Сирији није уродио плодом. Последњи такав споразум о прекиду ватре објављен је 10. септембра, али није био на снази ни недељу дана. Овога пута су партнери Москве Анкара и Техеран, важни блискоисточни актери, док су САД остале по страни.

„САД фактички нису имале инструменте за вршење утицаја на опозицију коју су оне третирале као умерену, али која се фактички солидарисала са Ал Нусром“, објашњава узрок неуспеха руско-америчких преговора Ирина Звјагељска, главна научна сарадница Института за оријенталне студије Руске академије наука. Турска, за разлику од САД, има непосредан утицај на сиријску опозицију, и зато је партнерство са њом ефикасније, сматра научница. Са друге стране, Иран и Русија имају полуге којима могу да делују на свог војног и политичког савезника Башара Асада.

Постоји ли решење за крупне несугласице између Русије и Запада?

Затишје је неопходно

Арабиста Леонид Исајев, старији предавач катедре за политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, такође сматра да примирје које је постигнуто уз помоћ Русије, Турске и Ирана може бити ефикасно. Све три земље имају утицај на стране у грађанском рату, а уједно су и свесне да је компромис неопходан.

Годину дана интервенције у Сирији: шта Русија губи, а шта добија?

„Предах је свима потребан“, рекао је Исајев за „Руску реч“. „Турска се суочава са озбиљном нестабилношћу унутар својих граница и води операцију на северу Сирије, док је Иран потрошио веома много новца и људства подржавајући Асада, а Русија такође трпи одређене губитке“. У том контексту, када ни власти ни опозиција у Сирији немају довољно ресурса да победе у овом рату, Русија и регионални актери их подстичу на мир.

Несигурно примирје

Владимир Путин је дао опрезну оцену овог договора: „Сви постигнути споразуми су врло несигурни, и сви ми смо свесни тога“. Експерти се слажу у погледу тога да у замршеној сиријској ситуацији има много фактора који могу пољуљати примирје.

„Није извесно да ће тај договор бити дугорочан“, рекла је за „Руску реч“ Ирина Звјагељска.

По њеном мишљењу, не ради се само о супротностима између спонзора примирја (Русија и Иран подржавају Асада, а Турска опозицију), него и у великом броју других актера, и на нивоу појединих држава, и на другим нивоима. Наоружане групе, укључујући терористе, могу бити непредвидиве, а има много оних који нису заинтересовани да се ситуација у Сирији стабилизује, сматра Звјагељска.

Како РФ, Иран и Турска виде послератно уређење Сирије

Леонид Исајев истиче да се постигнуто примирје и разграничење сфера утицаја у првом реду односи на северозападна подручја Сирије, где је формирана одређена граница између зона које контролишу власти и опозиција. У другим подручјима ситуација може бити тежа. „На пример, шта да се ради са источним делом Сирије, где је сада ’Исламска држава’? Нејасно је ко ће контролисати ту територију, ко ће је ослободити од терориста“, каже Исајев.

Експерт истиче да је у сваком случају неопходно проширење круга учесника у преговорима. Обавезно треба укључити САД, Саудијску Арабију и друге регионалне актере. „Формат ’тројке’ коју чине Русија, Турска и Иран је добар за почетак, али није довољан да донесе мир у целој Сирији. Зато треба да буде допуњен новим везама“, рекао је експерт за „Руску реч“.