Током политичког магазина „Изазови“ БН телевизије одјекивали су ратни бубњеви. Учесници емисије, Вукота Говедарица, предсједник СДС, Драган Чавић, лидер НДП, и Бранислав Бореновић, који се налази на челу ПДП – најјачих опозиционих партија у Републици Српској – као да су се такмичили ко ће снажније камен бацити на актуелну власт Српске. Пише: Предраг Ћеранић Тако је Чавић за партију Милорада Додика, којој су грађани на недавно одржаним изборима исказали убједљиво највеће повјерење, рекао да је „злочиначки покрет који се зове СНСД“. Говедарица је чак узвикнуо: „Ако желе радикализацију, а они желе радикализацију, ту радикализацију ће да добију,“ на шта се надовезао Чавић констатацијом: „Желите радикализацију, имаћете је, апсолутно подржавам такав став“. У ужарену дискусију повремено се укључивала водитељка констатацијама попут: „Додик је једном рекао да жали за Југославијом, можда жели да буде мали Тито“. Ова и сличне дискусије не би заслуживале пажњу да у БиХ није присутна радикализација прилика и политичких ставова против Републике Српске. Број „повратника“ из Сирије који су ратовали за најпознатије терористичке организације попут Исламске државе и Ал Каиде премашио је 150, вехабијским енклавама – које се у БиХ називају параџематима јер дјелују илегално, изван Исламске заједнице БиХ, а представљају регрутне центре за ове организације – нико се озбиљно не бави. Суд БиХ донио је пресуду о књижењу војне имовине у Српској на БиХ, чему се оштро успротивио предсједник Српске нагласивши да „нема ништа од књижења и отимања територије Српске, а организације проистекле из протеклог рата иницијативу о одржавању референдума о књижењу војне имовине на БиХ послале у владу, скупштину и кабинет предсједника Српске. Ова пресуда у политичком Сарајеву доживљена је као охрабрење за наставак девастирања политичких капацитета Српске. Сви као да су заборавили изјаву Фахрудина Радончића на суђењу Кељмендију да је Алија Изетбеговић наручивао политичка убиства и да је убиство српског свата, што је било окидач за ратне сукобе у БиХ, било наручено од Изетбеговића. Радончићево свједочење покренуло је серију написа о јединици која је под називом „Шеве“ вршила егзекуције на Србима у ратном Сарајеву и починила свирепе злочине над муслиманским становништвом, како би за исте биле окривљене српске снаге. На све то из опозиције реакција није било. Они као да не примјећују наговјештаје заокрета америчке спољне политике који долазе након Трампове побједе. Нити осјећају прилику да Срби, уједињени, напокон демонтирају све лажи сарајевске кухиње. Не, сав криминал, корупција, сви проблеми БиХ – сви су у Републици Српској – утисак је који се стиче слушајући лидере опозиције. Поједини као да се труде да њихове партије на наредним изборима не пређу цензус. Као да смо сами себи довољни и немамо одговоре на актуелне изазове. Извор: Правда www.pravda.rs/2016/11/28/izazovi-i-odgovori/
