УКОЛИКО се представници адвокатуре и цивилног сектора не договоре о тексту Закона о бесплатној правној помоћи, 28. новембра, за када је заказан састанак Радне групе, могуће је да адвокатура, по речима председника Адвокатске коморе Београда Слободана Шошкића, опет уђе у штрајк. Србија је једина европска земља која нема овај закон. Главни спор води се око тога ко има право да пружа помоћ – да ли само адвокати и јединице локалне самоуправе, који се помињу у Уставу, или и цивилни сектор и правни факултети. У јавности је ово другачије протумачено – као битка око колача од 5,6 милиона евра годишње, колико је предвиђено да у прве три године примене закона буде потрошено. У Министарству правде кажу да су у току „финална усаглашавања Радне групе“ и верују да ће пропис бити пред посланицима до краја године, јер се примена предвиђа од 1. јануара 2018. - У поступку израде спроведена је јавна расправа, током које су достављене многобројне примедбе и сугестије. Министарство је те предлоге размотрило и дорадило радну верзију закона. Саша Гајин, професор Правног факултета Универзитета Унион и члан Радне групе, каже да представници цивилног сектора нису на супротним позицијама у односу на адвокате, већ на функционере адвокатских комора, који „имају амбиције да обезбеде монопол у пружању бесплатне правне помоћи“: - Развијене земље иду ка томе да бесплатну правну помоћ пружа што шири круг пружалаца. И наш Закон о управном поступку каже да свако може сваког да заступа. Удружења и синдикати имају службе правне помоћи, које раде деценијама. Мислимо да сви они могу давати правне савете, а пред судом могу заступати они који имају положен правосудни испит, без обзира на то да ли имају адвокатску канцеларију или не. Адвокат Биљана Бјелетић, већ 10 година члан Радне групе у име адвокатуре, каже да је на претходни текст, и поред постигнутог усаглашавања око појединих битних одредаба, остала генерална примедба Адвокатске коморе да текст није у сагласности са Уставом. Верзија закона која им је достављена у септембру измењена је управо у циљу тог усаглашавања: - Устав каже да правну помоћ могу пружати адвокати и јединице локалне самоуправе. Сложили смо се да организације из цивилног сектора могу давати правне савете само у оквиру области за које су основане, али не могу заступати пред судом. И сада за њих заступања раде адвокати, па ти адвокати могу да се пријаве у регистар за бесплатну помоћ. А правни факултети су образовне установе које могу давати опште правне информације, а не правне савете. ПУЈ-ПИКЕ… ТЕКСТ закона био је усаглашен пре нешто више од годину дана, међутим није стигао пред посланике јер су расписани избори. Када је требало поново да се нађе пред радном групом, испоставило се да консензуса ипак нема. www.novosti.rs/
