Борис Степанов Француска и Немачка су јако дуго подржавале формирање јединствене армије Европске уније. И председник Француске, Франсуа Оланд, и канцелар Немачке Ангела Меркел су за почетак предлагали да се организује јединствени генералштаб за координацију дејстава оружаних снага старог континента. Али Обама и Пентагон су се томе активно противили. То је зато што би у том случају ЕУ изашла испод америчке контроле и појачала би своју независност у односу на Сједињене Државе. Бела кућа то није хтела да дозволи и чинила је све што је могла како бу у корену сасекла идеју по којој би се ЕУ ослободила Пентагона и његове војне индустрије. Американци и Британци су главни испоручиоци практично свих врста наоружања за НАТО. Њима све земље алијансе дају сваке године стотине милијарди долара како би купиле авионе, бродове, ракете, тенкове и друго оружје. Природно је да Вашингтон и Лондон нису хтели такав посао да препусте другоме. Али чим је талас избеглица у Европи прешао бројку од милион људи и када су терористи почели људе да убијају у стотинама, почело је да се прича и да је потребно да се ЕУ штити од миграције и терориста сопственом снагом. Јер алијанса и јесте формирана за заштиту од спољног противника, и баш на време су се одједном у свакој земљи појавиле ћелије ИСИЛ-а које су објавиле рат католичкој Европи. Јединствена армија Европске уније, и то су многи схватили, захтева нове финансије, а Брисел управо сада са њима има проблем. На питање „Ко ће да плати?“ на одговор је чекао две године. Али га није дочекао. Не треба да се заборави да су САД после Другог светског рата окупирале читаву Западну Европу – до тада на старом континенту није било ни једног америчког војника. Наравно да Немци желе да у своје руке преузму Немачку, тако да би да замоле Пентагон да немачку земљу ослободи од америчких војника и официра. А формирање јединствене армије ЕУ би био први корак како би се заувек опростили од Пентагона. Како се оно каже – маштање не шкоди. Можда се Меркелова зато и борила за тај пројекат, али није успела да се избави од америчког војно-политичког притиска. НАТО постоји и у следећих педесет година ће држати узде свих Европљана. Париз и Берлин са тим не могу да изађу на крај. Брисел је навикао да све команде и за ЕУ, и НАТО стижу са оне стране океана. Почетком септембра су то још једном схватили у многим престоницама Европе. Први човек МИП-а ЕУ, Федерика Могерини, је врло оштро рекла и Меркеловој, и Оланду, и Земану, и Орбану да прекину дискусије о формирању јединствене армије Европске уније. При чему је њен безпоговорни тон многе зачудио. Али руководилац европске дипломатије Федерика Могерини је у име свих чланица Европске уније рекла и: „Ми сви мислимо исто – да армија Европе није оно што би требало да се појави врло скоро“. И свима ставила на знање да се не треба одвајати од НАТО-а, чак ни размишљати о томе како да се развија верност држава према напредовању у сфери европске одбрамбене политике. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг сада може мирно да настави да ради. Сада је најважније да земље алијансе издвоје што више новца за куповину новог америчког и британског оружја. Очигледно је да ће Французи и Немци морати да причекају на нове наруџбине оружја. Ни Пентагон, ни војна индустрија САД не желе да изгубе своју добит. А конкуренте ће полако да истискују са тржишта трговине оружјем. Берлин и Париз нису успели да преваре Вашингтон, мада су то јако желели. Сада ће и за то морати да се обрачунају. Пред њима су избори и у Француској, и у Немачкој. Нови амерички председник (Трамп или Клинтон) ће да се потруди да у 2017.години учини све како би у тим земљама власт прешла на политичаре са којима се може лако разговарати. У Бриселу су одавно своји људи, а сада такве треба наместити и у Париз, и у Берлин.
