Борис Степанов У току заседања Г-20 у кинеском граду Хангџоу госпођа канцелар је изгледала не само старије, већ и узнемиреније. Камермани су више пута камере усмеравали према Ангели Меркел која је изгубљеним погледом посматрала политичке вође земаља – учесника на самиту. Многима се учинило да канцеларка мислима није била на самиту њих „двадесет“, него у својој земљи. Њу је, а то су сви разумели, јако изнервирала информација да је вољена CDU изгубила локалне изборе у Мекленбургу – Предња Померанија. Уосталом, ту се налази и изборни округ у коме је Меркел посланик. Да није канцеларка осетила почетак краја сопствене власти? Јер – резултати у Мекленбургу су имали велики симболичан значај за кампању избора за бундестаг у 2017.години. Треће место CDU су сви назвали тешким личним поразом канцеларке. Једном речју, Ангели Меркел у Кини није било претерано пријатно. Како год било, она је политичар високе класе, спада у њих, а они морају да знају да вешто крију своја осећања, мада је понекад пред десетинама телевизијских камера заиста тешко не показати своје емоције. Или изда израз лица, или очи. Немачка никако не може да се помири са миграционим таласом и са свим непријатностима до којих је дошло када су се појавили милиони избеглица са Блиског Истока и из Северне Африке. Патриоте из „Алтернативе за Немачку“ су врло зналачки то искористиле. И канцеларку послали у лак нокдаун. Али – то је тек почетак. Јер „Алтернатива за Немачку“ се залаже за излазак из зоне евра, за пооштравање миграционе политике, забрану ношења хиџаба у школи и против изградње џамија. Антиимиграциона расположења се у читавој Европи појачавају и сви за погоршавање те ситуације окривљују само једну особу – госпођу Меркел. Мекленбург, у коме је јако мало гастарбајтера, направио је чист избор у корист „Алтернативе за Немачку“ и бирачима Минхена, Берлина, Келна, Диселдорфа и других градова Немачке, у којима је број гастарбајтера врло висок и понекад прелази и 30% становништва, показао како треба да се понашају како Немци не би у следећим деценијама изгубили статус титуларне нације. А све иде ка томе. Свима је јасно да интегрисање 2 милиона избеглица земља не може да издржи. Немачка ће 2017.године да буде председник Г20. Да ли ће Меркелова до тог тренутка успети да остане у премијерској фотељи и да ли може да организује подједнако велелепан самит како су то ове године учинили кинески комунисти? Наравно, Немци неће правити ватромете као из бајке и фантастичне представе – Кинези у том делу апсолутно немају конкурената, али сада обичне Европљане више секира не то шта се дешава код моћника овог света на самитима и како се они понашају међу собом, већ како ће они, обичан народ, да живе даље. Јер раст популарности „Алтернативе за Немачку“ и десничарских популиста у Француској и Бугарској (тамо они имају у својим парламентима значајне фракције), као и у Мађарској и Пољској (десничари у тим земљама формирају парламент), најбоље говори. Како расте јавно незадовољство, тако може да се деси да емоције бирача могу да одлуче о будућности читаве Немачке. За „Алтернативу за Немачку“ данас гласају они који су још до скора гласали за десне или леве. Популисте сада називају „зли дуси“ који ће пратити Ангелу Меркел све до избора за бундестаг. А „Алтернатива за Немачку“ нема намеру да се зауставља на постигнутим резултатима и тежиће да се бирачи уједине „у бесу против канцеларке“. Није само једном руководство „Алтернативе“ предлагало да се одмах иселе сви мигранти који стижу у Немачку на острва која су ненасељена, а налазе се изван Европске уније. Министар унутрашњих послова Томас де Мезјер је недавно предложио да се сви који траже боравак пошаљу назад, у Грчку. За сада је то само предлог, али уколико га подржи већина Немаца, он може да постане потпуно реалан. А до избора нема баш превише времена – шта ли ће Меркелова још до њих да смисли? За сада не зна нико, можда чак ни она сама. слика http://www.pravda.ru/news/world/30-11-2015/1284290-Merkel-0/
