Свидело се то Хилари Клинтон и Доналду Трампу или не, постало је уобичајено да председнички кандидати објаве податке о здравственом стању пре изборног дана.Ипак, амерички председници су у прошлости били прилично тајанствени кад је реч о проблемима са здрављем који су их мучили, а неки су их и пажљиво скривали. Та појава датира још с краја 19. века када је тадашњи председник Гровер Кливлед крио да има растући канцер у устима, а када је положио заклетву за други председнички мандат, тајно му је уклоњен тумор на јахти једног пријатеља под плаштом четвородневног пецања, наводи амерички магазин „Ролинг Стоун“. Бркови по којима је био познат толико су му успешно помогли да прикрије недостатак пет зуба и дела горње вилице који су му заједно са тумором уклоњени, да су новинари за операцију сазнали тек два месеца касније. Кливленд је јавно оповргао наводе о операцији, а прича о тумору је јавно прихваћена тек после 23 године. Председник Вудро Вилсон је у лето 1918. пред крај Првог светског рата тајно подвргнут хируршком захвату одстрањивања полипа из носа, а та интервенција је обелодањена тек 2007. година, када су објављена лична документа његовог лекара. „Нико за то није знао осим Прве даме, госпође Едит Вилсон. То је била тајна“, признао је лекар Беле куће Кери Грејсон у писму својој супрузи. Годину дана касније, Вилсон је после 22-дневне маратонске промотивне туре у име своје Лиге нација, доживео мождани удар после чега је остао трајно парализован у једну страну, али је његова супруга Едит и тада успела да од медија сачува тајну о његовом стању, па се за шлог у јавности чуло тек неколико месеци касније. Вилсонов наследник Ворен Хардинг преминуо је од срчаног удара, како се тада претпостављало, а узрок његове смрти је постао предмет гласина када је његова супруга Флоренс одбила да одобрила аутопсију. У одсуству званичног извештаја, јавност се обрушила на Хардингове лекаре, а један од доктора је написао да су их оптуживали да су „председника до смрти изгладњивали, или га, напротив, прекомерно хранили, или га полако тровали и пунили га пилулама и средствима за чишћење“. Године 1952, Хари Труман, који је преминуо убрзо након што је изабран за четврти мандат, у тајности је пребачен у болницу на недељу дана са плућном инфекцијом, о чему штампа ништа није знала, а његов секретар за штампу је говорио само о „благо повишеној“ температури. Тек 2010. је „испливао“ истински медицински извештај о његовом стању. Џон Кенеди је патио од Адисонове болести, мада су његови лекари током кампање то негирали, али је он свакодневно узимао шаку лекова како би болест држао под контролом и двапут је колабирао у канцеларији. Ту је и Роналд Реган, чија је дијагноза Алчајмерове болести објављена тек 1994, пет година након што је напустио функцију, а од тада се жустро расправља о томе да ли је симптоме те болести имао и док је био на челу земље. извор: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=15&nav_category=78&nav_id=1176858
