Борис Степанов У Сједињеним Државама су прогрмеле празничне канонаде на конгресима Демократске партије у Филаделфији и републиканске у Кливленду. Одређена су два главна претендента за дужност новог домаћина Беле куће. Демократе су се званично сложиле да њихов кандидат за председника буде Хилари Клинтон, а републиканци – милијардер Доналд Трамп. Сада за време које им је преостало до 8.новембра треба да својим бирачима докажу да су они најбољи кандидати и да само за њих и треба у новембру да се гласа. Истина је да код већине Американаца и она и он представљају две најнепопуларније кандидатуре. Судећи по анкетама, госпођу Клинтон не може да трпи скоро половина земље. Али Обаму и финансијску елиту са Волстрита то, очигледно, уопште не узбуђује. Она типује на „жену у белом“ (Хилари је у Филаделфији била у белом скупом комплету са панталонама, и њу су шминкери, дизајнери, имиџ-мејкери предивно средили). Данас телевизија, шминка и светло праве чуда. Најважније је да слика и „паковање“ уз њу буду лепи, а речи су одавно постале другостепене. Тим пре, што кандидати причају једно исто. Хилари Клинтон многе у САД подсећа на старију медицинску сестру у лудници из филма „Лет изнад кукавичјег гнезда“. Шта више – она је направила толико грешака у последњих неколико месеци (пословна преписка у Стејт департменту преко личног сервера, догађаји у Либији и остало), тако да Трамп, о коме још само пре годину дана нико није ни размишљао озбиљно, код обичног света (посебно код „плавих крагни“) изазива све више симпатија. И може да се деси да у новембру победу однесе не популарнији кандидат, већ онај ко је мање непопуларан. Таквог несклада у САД није било пуних 40 година. Али, како сматрају утицајни аналитичари – политичка елита једноставно нема других кандидата. У 300-милионској земљи са врло конзервативним становништвом многобројни телевизијски канали (укључујући, наравно кабловске и регионалне) мораће добро да се озноје како би бираче превукли на једну или другу страну. Трамп, ма колико га Хилари прљала, а она то стално ради, човек је који је створио себе. То су они који се у Америци виде као оваплоћење америчког сна. Обичним Американцима из дубоке провинције, а они су ти који ће својим гласовима да одлуче о будућности САД, Трамп се свиђа због своје искрености и зато што он Американцима говори оно што већина њих мисли. „Трамп не околиши, он сече забране и политичку коректност и његов језик јако лепо звучи“ – тако о њему говори америчка провинција и обичан свет – фармери и радни народ који је од Америке и створио јаку и богату земљу. За њих Хилари спада у вашингтонски естаблишмент и „крунски“ конгрес је то лепо показао. Клан олигарха је стао на страну Клинтонових – Хилари и Била, а просечан свет и сиромаси (а таквих је неколико милиона) – на страну Доналда Трампа. Мала нијанса која Трампу додаје гласове је да је на изборе стигао захваљујући свом новцу, те је на њега зато немогуће утицати и његова снага је баш у томе. Републиканци, а они нису били на власти у Белој кући читавих 8 година упорно тврде да уколико Хилари постане председник, она ће сасвим сигурно наставити да води Обамину економску политику. А он, откако је на власти, он је стално „притискао средњу класу“. Било како да било, преостала три месеца до избора ће донети још доста изненађења и сензација. Како је сликовито написао један од америчких новинара, борба за Белу кућу овог пута подсећа на „реслинг“ – двобој у коме нису најважнији вештина и снага већ исмејавање противника и добра имитација своје предности у односу на њега. У Филаделфији Хилари Клинтон, а то су пребројали новинари, два пута чешће је помињала Трампово име, него што је овај помињао име Клинтон у свом говору на конгресу републиканаца у Кливленду. Ми нећемо „негатив“, који толико воли публика која седи пред колор-телевизорима у својим удобним кућама и становима. Права жестока борба тек почиње. Вике ће бити доста, то је сасвим сигурно. Највероватније је да ће онај ко буде гласнији од супарника 8.новембра 2016. постати нови председник Сједињених Америчких Држава.
