Борис Степанов Последњих година је место председника ММФ-а постало врло опасно. Чим први човек Међународног монетарног фонда ојача и осети се снажан њега подсећају на све његове прошле грехе. Тако је било са претходним председником, Доминик Штрос-Каном. Да подсетим да се њему само једном омакло у разговору да светски монопол америчког долара полако треба да се изгуби. И одмах је из Вашингтона стигло наређење за његово дискредитовање. Шта више, САД уопште нису хтеле да господин Штрос-Кан постане кандидат за председника Француске. ЦИА и ФБИ су одреаговали брзином муње. Тада су Штрос-Кана ухапсили у Њујорку у мају 2011. и оптужили га сексуално узнемиравање хотелске собарице. Доцније се испоставило да је жена лагала и да је све унапред смишљено. Судски поступак је прекинут, али се америчке тајне службе нису тиме задовољиле. У свет је пуштен глас да постоји „сценарио о своднику-заштитнику“. Без обзира на то, 2015.године суд је ослободио бившег председника ММФ-а, али је његова политичка каријера потпуно уништена. Сада, када се полако приближава почетак председничке кампање у Француској, када Никола Саркози реално може да постане кандидат за место председника Пете Републике, због нечега је одлучено да се разрачунају са једном од најутицајнијих жена на свету – госпођом Кристин Лагард. Против ње може ускоро да почне суђење. Прети јој затвор од годину дана и казна од 15 хиљада евра. Госпођу Лагард која је пре преласка у ММФ била француски министар финансија оптужују за немар. Пре тога нико јој ништа није замерао. Сви су знали да је она не само студирала у САД већ и да је дуго радила са најутицајнијим Американцем на свету – Збигњевом Бжежинским. Он је талентовану Американку прогурао по службеној лествици и у Америци и у Француској. Уопште не треба да се сумња да јој је он, када је она у јуну 2011. године бирана за директора Међународног монетарног фонда, дао најбољу могућу препоруку. Пет година су се њој дивили и проглашавали је за најбољег директора ММФ-а од његовог оснивања. Политичари таквог нивоа се увек налазе на нишану оних који им не мисле добро. Сувишна реч, сувишан покрет, и финансијска елита света већ почиње да користи свој механизам за „уништење“ ове или оне „неподoбне“ особе. Министар финансија Француске Мишел Сапен је узео под заштиту госпођу Лагард тако што је изјавио да она има пуно право да остане на својој дужности „због важења презумпције невиности“. Агенција АФП наводи његову изјаву: „Лагард ће се сматрати за невину све док се не докаже супротно. Не видим зашто постоји разлог да било шта представља препреку за њу да и сада врши своје обавезе на садашњој дужности.“ Па онда – за шта је крива садашњи први човек ММФ-а, госпођа Кристин Лагард. Испоставило се да се за њом већ много година вуче процес Бернара Тапија, бившег власника светског бренда „Адидас“. Господин Тапи је одлучио да ’90. прода са великом добити фирму, уз посредовање банке „Лионски кредит“, која је у то време била под државном контролом. Процес је испао сложен и ни до данас не могу да испливају из њега ни врло поштовани иследници и правници. Ако покушамо да укратко објаснимо – било је овако. Бернар Тапи је израчунао да га је „Лионски кредит“ преварио, да му је нанео штету и по одлуци суда му је исплаћена одштета од 400 милиона евра. То је било летом 2008.године. Новац је исплаћивало министарство финансија Француске које је у то време водила госпођа Лагард. Таква гигантска компензација је изазвала негодовање Француза. Сви су били сигурни да је Кристина добро зарадила и на Бернару Тапију. Докази нису нађени и поступак је прекинут. Међутим, испоставило се – не заувек. Сада, када почиње нова председничка трка и треба охладити амбиције Николе Саркозија, а он је 2008.године био шеф Кристини Лагард, присетили су се и њених „грехова“.
