Борис Степанов 13.јула је Тереза Меј постала 13. премијер Елизабете Друге и друга жена у историји Уједињене Краљевине која се нашла на тој дужности. Госпођу Меј су одмах назвали „гвоздена леди“ која треба земљу да изведе из политичке ситуације која је створена после Брегзита. Новинари су констатовали да је дошло и до моменталне личне промене у наступу новог домаћина Даунинг-стрита 10. Уочи референдума госпођа Меј је врло строго наступала, залажући се за очување чланства Британије у ЕУ. Међутим, откако су Британци 23.јуна гласали против потчињености Бриселу госпођа Меј је врло брзо схватила да ће њој да се наложи да замени Дејвида Камерона, и да је то најсрећнији тренутак у њеној политичкој каријери. За сада није претерано јасно зашто су сви толико журили – и Елизабета Друга, и елита Конзервативне партије. У почетку су сви мислили да ће Дејвид Камерон да се одржи у премијерској фотељи до октобра, али су се догађаји развијали таквом брзином, да је Тереза Меј позвана у Букингемску палату у среду, 13.јула. У току аудијенције Краљица је замолила госпођу Меј да формира нови кабинет министара. А између изласка екс-премијера и његове супруге из Букингемске палате и уласка код Краљице Терезе Меј прошло је равно 23 секунде. Такве протоколарне брзине њеног Величанства Краљице при смени владе није никада било. Зашто су Камерона замолили да владину резиденцију напусти том брзином? Можда зато што је он био зачетник Брегзита и зато што је био сигуран да ће га Британци подржати. Али сценарио конзервативне елите није одрадио свој посао, те је зато требало да се пронађе кривац за неочекиване резултате референдума. Јер 23. јуна је дат старт за рушење Европске уније. Оних који желе да изађу испод скута Брисела је више него довољно. Зато је ланчана реакција морала да се заустави. Али при том Лондон треба да остане главни извршилац политике САД у Европи. Да би се то постигло била је неопходна чврста рука „оловне леди“ Терезе Меј која је до скора водила Министарство унутрашњих послова Велике Британије. Одмах после сусрета са Елизабетом Другом, Тереза Меј је изјавила: „Нашли смо се на важној етапи, наступају времена великих националних промена. Али, обзиром да смо ми Велика Британија, ми ћемо тај изазов да прихватимо. Направићемо државу која ће бити за све! То ће бити мисија владе на чијем сам челу ја. Ми ћемо изградити бољу Британију“, – подвукла је нова премијерка. Истина, није баш сасвим јасно на који начин ће то да се учини. Да ли ће се то Берлин сложити да Лондону да пуну слободу? Ипак, за сада је госпођа Меркел та, која себе сматра победником. Успела је да постане домаћин не само у Немачкој, већ и у Европској унији, где су је сви беспоговорно слушали. Сада би требало да Меркелова и Меј нађу заједнички језик. Наравно, две искусне даме неће конфликт Лондона и Брисела доводити до апсурда. Сматра се да ће се компромис наћи. Само треба мало да се сачека. Највероватније је да ће све бити решено 8.новембра, када у САД-у буде изабран нови председник. Уколико победи Хилари Клинтон, Меј и Меркелова ће свакако покушати да нађу заједнички језик. Наравно, јер оне су – жене.
