Борис Степанов Од 1. јула политичко срце Европе је у Братислави почело убрзано да куца. До краја ове године Словачка ће постављати приоритетe за рад eвропских институција. Али главна улога – улога „председника“ ЕУ – је његово посредовање у споровима и конфликтима. А њих сада, после брекзита, по свему судећи, неће бити мало. Словачки политичари су потпуно сигурни да је Брисел на себе узео сву управу, односно да доминира Европском унијом. А то се многим земљама, поготово оним малим, нимало не свиђа. Словачка сматра да део овлашћења из Брисела треба да се врати руководиоцима чланица Европске уније. Премијер Словачке Робер Фицо, пошто је добио власт над Европом на 6 месеци, одмах је изјавио да миграциона политика Брисела и Берлина не функционише. Многи са старог континента су закључили да је то постало главни разлог за референдум у Лондону. Британци нису пристали да се потчине европским бирократама са платом од 30 хиљада евра месечно. Више од половине поданика Њеног Величанства Краљице је у тренутку одбило да пропалом општеевропском тим плаћа 11 милијарди евра годишње. Зато није искључено да се може испоставити да је „вирус брекзита“ врло опасан. Словаци претпостављају да Француска, Немачка и Италија воде све послове у Европској унији. Према Фицоовим речима „тешкашима“ је време да науче да ослушкују шта говоре младоевропљани. Чешка, Словачка, Мађарска и други. Сви одавно знају да се успех не може постићи политиком која се не прихвата. Та јака критика Братиславе упућена је пре свега руководству Европске комисије и њеном шефу Жан-Клод Јункеру. Јер још пре 7 година Европска комисија је добила таква овлашћења да сада диктира читавом континенту како да живи највећи део Европљана. Али Јункер све више јача и преузима све више власти. А њега још одавно зову „човек Ангеле Меркел“. Тако је јер је Европска комисија врло заинтересована за успостављање норми понашања које потпуно одговарају Немцима, али ни мало не одговарају Чесима, Словацима, Мађарима, Пољацима и другим новим члановима ЕУ. Шеф МИП-а Словачке Мирослав Лајчак је отворено рекао да политиком треба да руководе државе, чланице Европске уније, а господин Јукер и његова Европска комисија треба да њиховим одлукама дају снагу закона. Уопште не треба да се сумња да ће до краја године живот у Европи бити много интересантнији и енергичнији. До 1.јула „председник“ Европе је била Холандија. Али – било је мало досадно, а сада ће Словачка која, уосталом, баш ни мало не одговара Немачкој, градити своју независну политику. Ако ништа, Братислава ни мало не жели да главни економисти – Немачка, Француска, Италија, претварају европски континент у своју прћију формирањем клуба супердржава који ће руководити свима и усто извлачити за себе корист, „тешку“ много милијарди евра. Богате земље још увек никако не могу да се навикну да је колонијални систем пропао пре скоро 60 година. Зато су одлучили да сада промене политику: уместо црне Африке се појавила сиромашна источна Европа. А и на њој може прилично да се заради.
