Борис Степанов Педесетпетогодишњу Викторију Нуланд сматрају за једног од главних специјалиста за Балкан. Она добро говори руски. Дипломатску каријеру је почела у Кини, наставила је у Монголији, у којој се бавила питањима односа са Совјетским Савезом. Почетком 90-х се нашла у амбасади САД у Москви, где је била одговорна за везе са апаратом Бориса Јељцина. Пошто је покупила „московско искуство“ кренула је да се пење на службеној лествици, заузимајући више високих дужности. Код Обаме је стигла до места секретара за штампу у Стејт департменту САД. После две године је постала помоћница државног секретара (другачије речено: заменица) Џона Керија. Припремала је државни преврат у Украјини почетком 2014.године, бавила се балканским питањима (Македонијом, Црном Гором, Косовом, Србијом). Госпођу Нуланд руководство цени и зато што она професионално извршава све задатке који јој се поставе. Ако ништа друго, Обама и Кери су је више пута хвалили због „дељења медењака“ у Кијеву и избацивања у власт Петра Порошенка. Данас је у Украјини комплетна власт под контролом Стејт департмента и ЦИА. Американци на најважнија места постављају оне ко им треба и уклањају са њих оне који су заслужили кажњавање, као што је то, нпр. Аркадиј Јацењук. Без Нуландове се данас у Источној Европи не може ништа урадити. Зато се она често може видети у многима европским престоницама у којима води отворене, али често и затворене, састанке, са дипломатама и политичарима. Једном речју – одржава предавања из америчке дипломатије. У Стејт департменту је много начина да се делује на политичку елиту ове или оне земље, и не само на њу. Постоји огроман идеолошки механизам („Глас Америке“, „Радио Слобода“) који становништво многих земаља убеђује у предности америчког начина живота и америчке демократије. На те, и остале станице којима управља Стејт департмент, влада троши 752 милиона долара. Ту скоро се госпођа Нуланд пожалила новинарима да се испоставља да ни та количина новца није довољна. Треба још новца за тренинг новинара и подршку организацијама Прибалтике, Украјине и других земаља које су руске комшије, за њихове медије на руском језику. Стејт департмент, каже госпођа Нуланд, мора да се бори активније са руским медијима, који су већ неколико година очигледно јачи од западних. Вашингтон свуда види „кремаљске сплетке“ мада и сам упорно води информациони рат против Русије, изнајмљујући за огромне хонораре некада познате московске журналисте који сада раде за Стејт департмент и његове радио- и телевизијске станице. Недавно је члан Конгреса САД Адам Кирцингер предложио да се формира нова федерална агенција за борбу са „пропагандом коју праве Русија и Кина“. Уколико такав предлог постоји, средства за његову реализацију ће се већ наћи – уопште у то не треба да се сумња. Како то кажу данас у Вашингтону – формирањ тако снажног рупора за идеолошко деловање ће САД-у омогућити јединствену могућност да усмери снажну струју истине која ће обезбедити светску стабилност и онемогућити појаву конфликта. Само није јасно зашто да се сувишно троши новац пореских обвезника када су сви сценарији светских конфликта последњих деценија писани у САД. Тако испада да Викторија Нуланд и остали познаваоци Русије и Балкана поново желе да зараде неколико стотина милиона долара на испирању мозгова оних који још нису схватили да се САД никада неће одрећи сопствене тежње да контролишу и управљају свима којима још увек није сасвим јасно да мора да се живи само онако како то налаже Вашингтон. Нуланд и њене колеге ће још дуго имати довољно посла. Испросиће милионе долара за сопствене потребе и почеће да зарађују за себе. Они су одавно навикли на то.
