Како се жетва хлебног зрна приближава киша све мање погодују усевима пшенице. Пољопривредници из Банатског Новог Села кажу да је само јуче пало 20 литара кише, а невреме које је синоћ задесило Јужни Банат у великој мери нанело штету ратарским усевима, пре свега пшеници, кукурузу и сунцокрету. Само у последња три дана у просеку је пало 30 литара кише што свакако није погодовало пшеници која је због падавина полегла, а како кажу пољопривредници падавине ће утицати и да жетва хлебног зрна почне касније. „Раније сорте су почеле већ да зрију, међутим све је то прекинуто јер је претходни дан пало је 20 литара кише и све ће то утицати да жетва крене касније. И за наредне дане се прогнозира да ће бити кишовито, а сада је пшеници најпотребније сунце како би сазрела па очекујемо да ће лепше време бити крајем јуна“, каже Зоран Сефкеринац, пољопривредник из Банатског Новог Села. Наш домаћин је урадио све потребне агротехноичке мере, као што је густина сетве, прихрана и основно ђубрење, да би имао добар принос а што се тиче цене овогодишњег рода пшенице каже: „Цену не можемо знати све док комбајни не уђу у њиве, али већ су нам се јавили партнери из Републике Српске који су дали неку оквирну цену од око 16 динара. Видећемо да ли ћемо продати или ћемо сачекати јер ми имамо увек квалитетну робу“, каже Сефкеринац. Подсетимо, пре ових киша и невремена стручњаци су раније најављивали да се ове године очекује укупан род од 2,8 милиона тона и просечан принос по хектару око 4,5 тоне. На „торнадо“ и град са пар ракета и 4.000 динара – тако се Србија бори против непогода Упркос чињеници да је за 30 дана испаљено око 2.500 противградних ракета, град који уз прекиде широм Србије пада већ дуже од два дана нанео је огромну штету. Надлежни за одбрану од те временске непогоде још једном упозоравају да нема довољно ракета и да су стрелци који раде у готово 1.400 лансирних станица широм земље мизерно плаћени. Ако држава још не зна, требало би да научи да се против комада леда који с неба терорише српске градове и села не може борити улагањем као да се ради о папирним куглицама. Истина, облак који је настао изнад Умке није могао да буде гађан док није прошао Панчево, јер се противградне ракете не испаљују у урбаним срединама, али је питање којем се облаку уопште може запретити када од овог тренутка свака лансирна станица у Србији може да рачуна на по само 4 ракете. „Наше стручне екипе на 13 радарских центара, верујте, дан и ноћ покушавају да прерасподелом средства одрже ефикасност рада. Ми бисмо волели да имамо 12 ракета по станици, то је број за оперативни рад, а нама само остаје да се трудимо да одржимо ефикасност“, каже начелник у РХМЗ Зоран Бабић. Бојан Грујовић је стрелац са задатком да сачува земљу и све на њој у неколико чачанских села. Од њега се очекује да 24 сата слуша радио-везу и реагује одмах. Таква улога се никако не може довести у везу са условима у којима ради, тј. у којима се сналази. Каже – његов овосезонски арсенал је за похвалу у поређењу са оним чиме располажу стрелци из неких других општина. „Нешто су нам допунили ракета али имамо само за још пар дејстава. Не верујем да ће то бити довољно за ову сезону“, каже он. Када се каже да стрелаца нема довољно, можда уз то треба додати да им се плата не мења већ пет година, ако се то уопште може назвати платом. Локалне самоуправе имају одрешене руке да им та примања додатно увећају. „Треба рећи да надокнада месечна за рад стрелаца на нивоу републике и што је из буџета исплаћено је четири хиљаде динара нето по стрелцу. Локалне самоуправе су нам годинама помагале додатно и стимулисале, али дође до неспоразума између локлала и стрелаца. Е онда се одбија да се ради“, каже Грујовић. Сад и запослени у радарским центрима молећиво гледају у небо јер не крију да им треба предах и време да се обнове, тј. боље припреме за моћ природе – неки нови „српски торнадо“ и град величине лоптице за тенис. (РТВ-Б92) извор: http://www.nspm.rs/hronika/poslednje-kise-u-srbiji-nanela-ogromnu-stetu-psenici-kukurzu-i-suncokretu.html
