На седници одржаној почетком новембра прошле године, Влада Србије је донела одлуку да се за Сребреницу издвоји укупно пет милиона евра помоћи. Од те суме, два милиона је одмах уплаћено на рачун општине, а остала три, договорено је, завршиће у развојним пројектима. Међутим, пола године касније, Срби, становници Сребренице, тврде да од тих пара нису видели ни цента, а да је већина планираних грађевина – бачена пара. Младен Грујичић, заједнички кандидат свих српских партија за место начелника општине на изборима, који ће се одржати 2. октобра, каже да је јавна тајна да је пет милиона евра улудо потрошено, а да Влада Србије о томе изгледа нема појма. Србија није знала – Србија је имала жељу и понудила своју помоћ. Тражили су од општине да предложе пројекте који би се тим новцем изфинансирали, сматрајући да општинска власт зна шта је најбоље и за Србе и за Бошњаке. Сумњам да су могли да очекују да ће новац на овај начин бити утрошен, јер Сребреници ће остати само лепше зграде него што су биле, а људи ће и даље борити битку да би преживели – истиче Грујичић. – И Срби и Бошњаци у Сребреници тренутно живе врло лоше, на ивици егзистенције, па је свака помоћ добро дошла, али, нажалост, донација Владе Србије, посебно првих два милиона евра који су уплаћени на рачун општине, послужили су да општина не оде у блокаду. Тај новац је буквално стигао као дар са неба, у последњи час. Ако је нешто новца остало, онда Ћамил Дураковић, актуелни начелник општине, њима вероватно купује гласове, и Срба и Бошњака – каже Грујичић. Према његовим речима, три милиона евра који су намењени за „развојне пројекте“, представљају улудо бачен новац на нешто што Сребреници није требало. – Ниједна од тих инвестиција неће донети ниједно ново радно место у Сребреници и могу вам по реду објаснити зашто неће. Договорено је да се гради ново обданиште код аутобуске станице, мада у центру града већ постоји зграда која је пре рата успевала да задовољи потребе 39.000 становника, колико их је тада живело. У то обданиште и даље иду деца и претпостављам да је јасно да су ти капацитети довољни да задовоље потребе непуних 5.000 становника, колико их је сада у Сребреници. Када то ново обданиште буде отворено, сви који су овде радили само ће прећи тамо, тако да неће бити ниједног новог радног места – истиче Грујичић. Још апсурднија ситуација је са другим капиталним пројектом – асфалтирањем дела пута који води ка Сребреници. – Реч је о делу пута око стадиона, и из насеља где ја живим до урбаног дела Сребренице. Асфалт на том путу је мењан, комплетно пресвучен после рата и можете да погледате, нема ниједну флеку. Међутим, договорено је да се тај део поново асфалтира, а једина разлика ће бити што ће тај нови пут имати и тротоар – прича наш саговорник и износи можда и највећи инвестициони промашај – изградњу „моста за риболовце“: – У питању је мост који је срушен за време рата, а у међувремену је у његовој близини направљена заобилазница којом се може путовати том деоницом. Ајде да је то мост преко Дрине, па да повезује људе, али проблем је што дневно туда прође не више од два или три аутомобила. Тамо се углавном ишло на пецање, па ће с милион евра вредним мостом, када буде био завршен, пецароши ваљда моћи да лове рибу с висине – смеје се наш саговорник. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/576984/Gde-je-otislo-pet-miliona-evra
