Истражни судија Даница Маринковић сведок злочина ослобођеног команданта ОВК. Постојао логор у коме су силоване жене, убијана деца и труднице Апелациони суд у Приштини ослободио је Фатмира Љимаја и још деветорицу бивших припадника тзв. Ослободилачке војске Косова оптужених за злочине над цивилима 1999. године у случају „Клечка“. Пресуду Апелацоног суда која је изречена крајем прошле недеље јавности су презентовали адвокати Фатмира Љимаја и деветорице његових сабораца – Арбена, Насера и Неџмија Краснићија, Бехљуљаја Љимаја, Рефкија Мазрекуа, Насера Шаље, Сабита и Шабана Шаље, као и Бесима Шурдаја. Овом одлуком огорчени су Срби на Косову, који располажу подацима и доказима о злочинима које су под командом Љимаја у Клечки почињени током 1998. године над српским цивилима, полицајцима и војницима, али и над недужним Албанцима. А истрагу у логору у јулу 1998. године обавила је екипа приштинског Окружног суда на челу са Даницом Маринковић, истражним судијом. – Када смо извршили увиђај у логору Клечка који се налазио на једном брду, прво што смо затекли била је кречана, односно један својеврсни крематоријум у коме су гореле људске кости – прича, за „Новости“, Даница Маринковић. – Како смо ишли кроз тунел који је био укопан у брду, наишли смо на неки ходник где смо пронашли одећу, обућу, дечје чарапе… Нашли смо справе за мучење, али и пакете хране америчке производње за припаднике ОВК. Када смо изашли из логора дужине десет а ширине око четири метра, на ливади у близини затекли смо касарну терориста ОВК испод које је био полигон с метама за стрељање. Она наводи да је Окружни суд у Приштини својевремено подигао оптужницу против браће Љуана и Бекима Мазреку због кривичног дела геноцида, а да је истрагом установљено да је логором Клечка руководио Фатмир Љимај. – Током истраге оптужена браћа Мазреку говорила су да су у овом логору силоване и жене, као и једна српска девојчица Јована. А међу мученим и убијеним заробљеницима били су и трудница, као и један дечак и девојчица – истиче Даница Маринковић. Она наглашава да су ослобађајуће пресуде косовског правосуђа у случају „Клечка“ неприхватљиве. И Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица киднапованих и несталих с Космета, истиче да ово удружење располаже подацима о злочинима који су под командом Љимаја у Клечки почињени током 1998. године. Иначе, осим косовског тужилашва, Љимаја и још девет особа теретило је и тужилаштво Еулекса за мучење цивила у логору Клечка. Затвореници су по оптужници коју је подигао специјални тужилац Еулекса држани у нехуманим суловима – у ланцима, на изузетној хладноћи, без хране и санитетских објеката, уз често батинање. Оптужница Еулекса заснивала се на сведочењу покојног Агима Зогаја, чувара у логору који је својевремено извршио самоубиство у једном парку у Немачкој. Међутим, упркос томе, иза Зогаја су остали докази у виду писаног и видео материјала. Тачан број жртава у овом логору није познат, а ни ексхумација коју је 2009. године спровео Еулекс, према мишљењу породица жртава, није открила ни приближан број убијених у логору. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:605781-%D0%89%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%98-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8
