Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из XII вијека. Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша. Избио је пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“. Представници НАТО су саопштили да ће наставити ваздушне нападе на Југославију, чиме су одбацили захтјев Ватикана и Свјетског савеза цркава да прекину агресију на СРЈ у вријеме католичког Ускрса. Шеф руске дипломатије Игор Иванов је изјавио да НАТО ужурбано припрема копнене операције на Косову и Метохији. Шеф британске дипломатије Робин Кук је изјавио да ће НАТО „интензивирати ваздушну кампању“ у СРЈ, али да неће слати копнене трупе. Албански предсједник Реџеп Мајдани је позвао НАТО да стационира своје војнике на тлу Албаније. Предсједник СРЈ Слободан Милошевић је примио заједничку делегацију руске Државне думе и Парламента Бјелорусије коју предводи потпредсједник руске Думе, Сергеј Бабурин. Дијелови обореног америчког авиона Ф-117 су предати Русији. Министар одбране СРЈ Павле Булатовић је затражио војну помоћ од Русије и Бјелорусије. Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин је изјавио да је пружање војне помоћи Југославији „могуће, али да зависи од ситуације“. Око 80 руских верификатора напустило је ОЕБС-ову Косовску верификаторску мисију и вратило се у Русију. Руски ратни брод „Лиман“ је испловио из луке Севастопољ на путу за Јадранско море. Високи комесар Уједињених нација за избјеглице, Садако Огата, саопштила да је најмање 230.000 Албанаца са Косова и Метохије избјегло из покрајине у последњих десет дана. Албанија је упутила апел за помоћ избјеглицама. Принцип http://www.princip.me/hronologija-nato-zlocina-2-april-1999-godine-10-dan/02/04/2016/
