Данас, 15. марта, на Светски дан заштите потрошача, време је да још једном упозоримо како нас наша властита држава лаже и поткрада у корист пребогатих капиталиста, ускраћујући нам већину права које би требало да имамо, а лихварима обезбеђујући могућност да нам отимају све више и више. Наиме, потрошаче у Србији често полуистинама обмањују и они који би требало да их штите. Добар пример тога су наступи у јавности надлежних у Министарству трговине и представника појединих потрошачких организација током којих се истиче да купци имају право да траже замену робе или повраћај новца уколико се, рецимо, неки технички уређај поквари у првих шест месеци након куповине. Лична архива Ненад Бумбић, председник удружења Заштита потрошача Ненад Бумбић из удружења Заштита потрошача истиче да је чудно што се јавно не износи потпуна информација: - Купци заиста имају право да траже повраћај новца, међутим представници Министарства трговине готово увек прећуте да је у члану закона који нам даје то право наведено да потрошач може да тражи повраћај новца или замену производа само ако то не оптерећује трговца несразмерно. У удружењу Заштита потрошача наводе и примере грађана који су доспели у веома незгодну ситуацију јер су веровали да су им права већа него што јесу због информација која су сазнали путем медија. Власник возила на којем се покварио мењач месец дана након куповине је од овлашћеног дилера тражио да му у складу са законом замени возило новим. Кад је тај захтев одбијен купац је тужио дилера јер је, како тврди, прочитао текст у једном дневном листу у којем су представници потрошачких организација навели да потрошачи имају право да у првих шест месеци траже повраћај новца или замену производа. Суд је одлучио да је дилер у праву јер замена аутомобила представљала несразмерно оптерећење за трговца односно да није примерено да се због квара чије отклањања кошта око 25.000 динара тражи ново возило које кошта преко милион динара. Поред трошкова вештачења, адвоката и такси власник возила је морао да плати и готово 300.000 динара на име лежарине јер возило није преузео од дилера. Како истиче Ненад Бумбић: - Док год потрошаче организације прихватају да им се слобода говора, са самим тим и могућност да штите потрошаче ограничава уговорним одредбама може се сумњати да оне намерно непотпуно информишу потрошаче. Министарство трговине мора да избаци спорну одредбу из уговора. Уколико то не учини, удружења потрошача морају да одбију било који уговор којим им се ограничава слобода говора. http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/558877/Evo-kako-drzava-Srbija-obmanjuje-gradjane-i-stiti-kapitaliste
