Борис Степанов Очигледно је да је Запад почео да схвата да сиријска трагедија може изузетно много да утиче на будућност Европе да се морају предузети најхитније могуће мере. Избеглице, терористи из ДАИШ-а, са њиховим сталним претњама да ће Стари континент да претворе у велики калифат су толико узнемирили европско становништво да је политичка елита Немачке, Велике Британије и других великих земаља Европске уније морала да објашњава поступке својим бирачима и да им обећава да ће врло брзо да покуша да заустави „блискоисточну лудост“. Наравно, не ради се само о Сирији, где се уз гунђање Турска припрема да освоји део суверене државе, већ и о Јордану, Либану, Јемену и другим земљама које су настрадале због сиријског конфликта. Светска суперелита и финансијски магнати никада нису крили да се велики новац зарађује само преко великих ратова. Џорџ Сорош је за Блиски Исток већ предлагао нови „Маршалов план“. Кредите неће бити тешко наћи, а уколико не буде довољно новца – за неколико месеци биће штампани нови долари и евро. Папир, боја и типографска опрема нису скупи. Важно је да се производ брзо растури по банкама које ће, уз огромну добит за себе, тим новцем трговати. Такви су закони светке банкарске елите која никада није пропуштала случај да постане још богатија. Што више новца, то је више и камате која се преко њега заради. Очигледно је да данас светом не владају политичари за које се гласа на изборима, већ власници великих светских банака. Они бирају кога ће и када поставити да управља овом или оном државом. Раније су сви мислили да су политичари слободни и поштени људи који хоће да буду на власти ради процвата својих земаља и становника, који су гласали за њих. Испоставља се да је то бајка за одрасле која се прича не пред спавање, већ непрестално, много година заредом. И у те измишљене приче одрасли са сваким новим изборним циклусом све чвршће верују. Бирач гласа за принца или принцезу који обећавају добар живот, мир и спокој, социјалну заштиту и друга блага. Али после победе принчеви и принцезе постају краљеви или краљице и брзо заборављају оне који у им поверили на управу ову или ону земљу. Треба констатовати да савремене технологије врло вешто од било ког човека праве стандардну машину за потрошњу политичких производа. За то има доста доказа. Ево један пример. Ових дана је у Лондону одржана донорска конференција за Сирију. Договорили су се да ће, како би се превазишле последице сиријске кризе, у следеће четири године издвојити преко 40 милијарди долара. Немачка канцеларка Ангела Меркел одмах је изјавила да хуманитарна и финансијска подршка Сирији не може да замени процес политичког регулисања конфликта који је неопходно да се активизира. И најважније: „Ми не треба да правимо разлоге због којих би људи напуштали земљу“, – подвукла је госпођа Меркел. Домаћин конференције, британски премијер Дејвид Кемерон је подвукао да новац неће да се користи само у хуманитарне сврхе, већ и за различите пројекте у Сирији, Јордану, Турској и Либану. Обећао је да ће ускоро бити отворено преко милион радних места за избеглице из Сирије и становнике региона. То говори да ће британски и немачки и остали европски капитал врло брзо да се нађе у рукама многих предузећа региона, да ће довести своју технику и на јефтиној радној снази стицати огромну добит. Сада је од свега важније да Запад спаси Блиски Исток од потпуне катастрофе и разарања. Могуће је да у томе лежи и делић истине, али врло мали. А истина је сасвим другачија – да се од Блиског Истока направи нова колонија која ће још дуго да ради за камату по кредитима.
