Игор Марковић Сви који су се питали и чудили како то да Вучић и даље ужива тако велику подршку, нарочито код национално опредељених бирача, упркос свему што говори и ради (од Бриселског споразума, преко унајмљивања Блера до аутошовнистичке реторике и квислиншке економске политике) најбољи одговор на своје чуђење могу добити анализом јучерашњих преговора са делегацијом „Косова“ у Бриселу. Одговор је у суштини прост – истина и чињенице једноставно не допиру до народа, који се информише преко телевизије и штампе. Они који су синоћ пратили домаће медије могли су чути да се „воде неки преговори у Бриселу“ и да се „разговара о заједници српских општина“. По окончању састанка, могли су чути и „најважнији резултат дијалога“, а то је, према РТС-у и другим ТВ станицама – „договор о наставку разговора о формирању Заједнице српских општина“. Мало јесте нелогично да Вучић, Дачић, Мустафа и Тачи превале толики пут, свечано се рукују и сликају пред Могеринијевом у Бриселу, само да би се „договорили да се настави дијалго о ЗСО“. „Шта ћеш, труде се да бар нешто да извуку за тамошње Србе, није то тако лоше“, помислиће просечни српски гледалац. Међутим, негде око 11 увече, када већина људи већ одлази на спавање, појавила се и изјава Федерике Могерини након састанка, из које се заправо види суштина синоћног састанка и разлог за Вучићев и Дачићев одлазак у Брисел на Дан Светог Саве. „Потврђено је данас да међусобно признавање образовних и професионалних диплома и сертификата постаје реалност. На тој основи студенти ће бити у могућности да наставе своје студије, а стручњаци да поспеше своје изгледе на запошљавање, како у Србији, тако и на Косову.“, започела је Могерини и наставила: „Значајно смо такође напредовали у имплеметнацији споразума о слободи кретања, нарочито у делу везаном за регистарске таблице“. Затим је тек узгредно споменула „посвећеност обе стране да наставе да раде на имплементацији споразума о успостављању Заједнице српских општина“, иако косовска делегација и даље инсистира да ЗСО буде невладина организација у складу са „Уставом Косова“. Дакле, огромна већина грађана уопште није сазнала да је званична Србија јуче у Бриселу пристала да призна дипломе „косовског универзитета“ и регистарске таблице „Републике Косово“. Као што није сазнала да је на претходној рунди преговора пристала да „Косово“ добије свој посебан позивни број. Као што никада није сазнала да је ратни злочинац Тони Блер, инспиратор НАТО агресије 1999. који се залагао за копнену инвазију на Србију, већ две године саветник премијера Александра Вучића. Они не знају ни да Вучићева власт већ три године преговара са „Косовом“ на највишем нивоу у Бриселу, а да за то време није успела да издејствује ниједну добит за Србију или косовске Србе, док је истовремено укинула институције Републике Србије у покрајини и интегрисала северни део КиМ у тзв „Републику Косово“. Једино у чему је овај режим заиста ненадмашив јесте медијска тортура, односно спиновање и сакривање стварности од грађана Србије. У томе је збиља најбољи и по томе ће несумњиво остати упамћени у историји. Када на то додате безочно и бесконачно самохвалисање и пренемагање премијера Србије, како му „сви раде о глави“ и како „сви хоће да га сруше“, јер је „најбољи и најпоштенији“, добијате атмосферу безумља које је захватило земљу и којем се још увек не види крај. http://www.nspm.rs/komentar-dana/nova-briselska-pobeda-ili-kako-spinuje-vuciceva-medijska-masinerija.html
