Борис Степанов Мало ко у Европи је обратио пажњу на саопштење RAI NEWS 24 о томе да је крајем децембра прошле године у Италији у 96 година умро шеф масонске ложе Личо Џели. Он је био један од најзагонетнијих људи послератне Италије. Експерти су једноставно сигурни да је Личо Џели све до последњег минута свог живота сачувао велики број тајни. Многе међу њима неће никада бити откривене. Џели је рођен 21.априла 1919. у тосканском граду Пискоја. ’30-х година прошлог века је био црнокошуљаш и један од италијанских добровољаца који су отишли у Шпанију како би подржали диктатора Франсиска Франка. У годинама Другог светског рата се бавио везама фашистичке Италије са Трећим Рајхом, активно контактирајући лидере Трећег рајха. Заједно са својим одредом у то време он је успео да пронађе и пребаци у Италију резерве злата Краљевине Југославије. Мали део тог злата и драгоцености, 8 тона, Џели, „верни агент“, је поклонио Мусолинију. Преосталих 52 тоне господин Џели је оставио себи. Пошто је Други светски рат завршен, како то тврде неки историчари, део „злата Џелија“ се нашао код комунисте Палмира Тољатија. Тољати је тада био у коалиционој влади Италије и „као поклон“ је добио 27 тона, које је после извесног времена предао Маршалу Титу. Тако је постављена прва основа за изградњу ФНРЈ. Тито не само да је успео да стане на ноге, већ је и учврстио своју власт. Није искључено да је то само прича, али све године свог дугог живота Личо Џели ју је активно подржавао. Јер он није само Мусолинија и Тољатија преварио. Он је 70 година варао, и то врло успешно, многе светске политичаре. 1962.године Џели је примљен у масонску ложу „Пропаганда – 2“, 1969. је постао у њој секретар-организатор, а затим је изабран и за великог мајстора. После званичног затварања ложе 1974. он је ложу фактички претворио у тајно политичко друштво. Џели је основао 25 зависних компанија у Лихтенштајну, Луксембургу и Панами, сакупљао је контакте са Регановом администрацијом, одржавао је везе са председником Хаитија – Дивалјеом и најближим окружењем аргентинског председника Перона. Његово лично богатство је увећавано имањима у Чилеу и Парагвају, кућама и становима у Мексику и Бразилу. Господин Џели активно сарађује са агенцијом ЦИА и неуморно се врти по читавом свету. Ипак је најчешће у САД и Јужној Америци. Он не тргује хероином и коком, никоме не обећава оружје. Он једноставно све контролише. Тако је било до почетка ’80-х година прошлог века. Затим су наступила „црна времена“ и господин Џели бежи од полиције из своје виле „Ванда“. Истина, унапред су га упозорили да ће га карабињери посетити. Међутим он не успева да откопа сеф који је био закопан у његовој башти, у коме је био не само део „југословенског злата“, већ и списак чланова масонске ложе. У списку су била имена и три министра, 23 посланика парламента, 10 префекта, 10 генерала корпуса карабињера, 7 генерала финансијске гарде, 6 адмирала, 83 председника државних компанија, 12 генералних директора банака и да се није могло избројати судија, тужилаца и других високих функционера. А на челу читаве те когорте је био лично господин Џели. Позадина је код бившег фашисте увек била значајна. Зато се још 1982. појавио у Швајцарској и у једној женевској банци скинуо 120 милиона долара. Опет је ухапшен и затворен. Пре него што је депортован у Италију поново му је организовано „бекство“ и он је опет на слободи. Природно да се за велике паре може све купити, а господин Џели је увек имао јако много новца. Он му је омогућио да све до 16.децембра 2015.године живи у кућном притвору (од 2001.године) у познатој двоспратној вили „Ванда“ са стакленом баштом и базеном. Испоставља се да за злато злочинци добијају све – и дуг живот, и опроштај код свих власти.
