Да ли је пожељна потрошња како бисмо се извукли из економског колапса или ипак треба да наставимо да примењујемо мере штедње које су до сада довеле до још већег пропадања економије, пораста незапослености…??? Да би се одговорило на то питање треба питати Владу Републике Србије о каквој штедњи то они говоре. Штедња би се могла схватити као смањење трошкова, али и као акумулација капитала. Да би нам одговорили на то питање о каквој штедњи се ради, најпре би требало да размотре супротност штедњи – потрошњу! Јер потрошња и није ништа друго него супротност! Мислим да они не разумеју те појмове! Желим да искористим ову прилику и да им објасним! Однос између потрошње и штедње је међусобно зависан. Нема потрошње без штедње. Каквих све потрошњи има? Једно је кад се направе трошкови са циљем улагања у сировине, постојења ради покретања одређеног производног процеса, а сасвим друго кад се направи потрошња, када се не очекује никакав принос од уложеног. Па, кад је то тако, откуд толико повика како је код нас огромна потрошња, па самим тим морамо штедети? Шта је то што не ваља? Да бих одговорила на ово питање, морамо размотрити две ствари. Прво, однос потрошње и уштеда, на дужи рок, мора бити усклађен. Ако у дужем временском периоду постоји само штедња, тада имамо пут у пропаст! Са друге стране, ако постоји превелико трошење девизних резерви, капитала, и то је пут за банкрот. У оба случаја, можемо контатовати да је ово садашња ситуација Србије. Дакле, Србије иде у пропаст и банкрот. Србија је већ одавно озбиљно презадужена. Јавни дуг Србије крајем 2015. године износи преко 24 милијарде евра и константно расте. Захтев за штедњом упућујем држави Србији, на свим нивоима и свим њеним органима, као и свим јавним предузећима која се финансирају из пореза грађана или парафискалних намета, а не значи ништа друго него захтев за одговорном и ефикасном државом! Циљ је, дакле, одговорна и ефикасна држава, а да би се то постигло неопходно је прекинути политиику штедње. Пошто данашњи политиканти, јавности представљају успехе умишљених реформи уопште се не остварује никаква штедња. Никаква стратегија економског развоја не може заменити одговорну и ефикасну државу која се не меша у све и свашта. Држава Србија се мора мешати у економске активности само толико да обезбеди владавину права и слободу за све. Нажалост, све оно што ми данас немамо! Како БДП делује на штедњу? Његов пад смањује потрошњу (јавну, приватну…). Смањење потрошње доводи до мањих прихода од пореза (ако се ништа друго не промени) и тиме се само још више повећава дефицит! Тако се „спиралом смрти“, у овом случају „спиралом штедње“, тоне у депресију. Редукција дефицита води редукцији БДП-а, која води даљој редукцији дефицита, која води још већој редукцији БДПа, која води ……..у пропаст! За све они који се и даље питају, или имају недоумицу, да ли економија у Србији уопште постоји, одговор је да постоји, али само економија пропасти! Мр Данијела Ружичић – економски аналитичар http://www.vaseljenska.com/misljenja/politika-stednje-je-politika-propasti/
