Разумети Александра Вучића је све теже. У прилог одлуци да се иде на превремене изборе навео је две ствари: 1) да се разрашеи друштвени сукоб који блокира реформе; 2) да Србија дође пред врата ЕУ у наредне четири године као пристојна и уређена земља. Да кренемо од другог: Вучићева власт у народној скупштини има дво трећинску већину и апсолутно јој ништа не стоји на путу да од Србије „направи пристојну и уређену земљу“. Ако је предуслов за остваривање овог циља комотна парламентарна већина, он је већ одавно испуњен. Због тога се није морало на изборе. Што се првог тиче, то је тек ствар за посебно разматрање. Ако заиста постоји друштвени сукоб који блокира реформе, а како то премијер тврди, онда се он не може решити изборима. Прекомпозиција у скупштини не решава сукоб који је настао ван скупштине! Да су „реформе блокиране“ у скупштини, због сукоба власти и опозиције или неких других разлога, онда би било оправдано расписивати изборе, овако, Вучић се уплео у кучину из које се не може извући. Изузимајући зајапурене активисте СНС, премијера Србије мало ко разуме. Његова објашњења су све тања и све мање логична. Јасно је, Вучић ће на изборе да би помогао СНС-у. Када се не би повезали републички са локалним изборима, СНС би у великом броју општина доживео дебакл. Не би СНС добро прошла ни у Покрајини. Овако, Вучић мисли да су шансе веће.
