Шеф Беле куће неће означити Русију као државу која спонзорише тероризам јер верује да би то могло да се окрене против америчких интереса у Украјини, поручила је вашингтонска администрација. На питање новинара да ли Русија треба да буде на листи земаља које подупиру тероризам, амерички председник Џозеф Бајден је у понедељак увече одговорио: „Не”. Дан […]
Бајден рекао „Не“ и замерио се моћницима из сенке у Вашингтону
Шеф Беле куће неће означити Русију као државу која спонзорише тероризам јер верује да би то могло да се окрене против америчких интереса у Украјини, поручила је вашингтонска администрација.
На питање новинара да ли Русија треба да буде на листи земаља које подупиру тероризам, амерички председник Џозеф Бајден је у понедељак увече одговорио: „Не”. Дан касније су из Западног крила саопштили да би таква одлука могла да има „нежељене последице”. Како су истакли у вашингтонској влади, ако би САД ставиле Москву на такву листу, то би отежало не само слање помоћи Украјинцима, већ и извоз украјинских житарица преко црноморских лука и пружање подршке Кијеву за преговарачким столом.
Гласноговорник Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је добро што је Бајден одбио да то уради, али и додао да ипак нема назнака о побољшавању односа између две земље. На америчкој листи земаља које потпомажу тероризам налазе се само Куба, Иран, Сирија и Северна Кореја.
Кад је одбио да овој групи придружи Русију, Бајден се замерио не само украјинском председнику Володимиру Зеленском већ и америчким конгресменима и сенаторима, јавља „Политико”.
На Вашингтон је са више страна вршен притисак. Најгласнији је био Зеленски, који често о Русији говори као о „терористичкој држави” због убијања цивила у Украјини. Зеленски је у последње време највише повезивао Русију с тероризмом због борби које се воде у близини украјинске нуклеарке у Запорожју, упозоравајући на могућу нуклеарну катастрофу. Летонске власти су прошлог месеца означиле Русију као земљу која финансира тероризам, наводећи да Кремљ напада цивиле у Украјини и подржава терористичке организације. Летонија је тада позвала друге владе да следе њен пример.
Са истом захтевом је пред Бајдена у јулу изашао и горњи дом у Капитолу. У резолуцији за коју су гласали сви амерички сенатори писало је да Русија промовише међународни тероризам против „политичких противника и суверених држава” укључујући Украјину, Сирију, Грузију и Чеченију. Сенатори су скренули пажњу на то да Кремљ широм света шаље плаћеничку војску познату као група „Вагнер”. Демократски сенатор Ричард Блументал је тада изјавио да „због оног што је урадила у Украјини и другим земљама”, Русија заслужује да се придружи „веома малом клубу изопштених држава”. Републикански сенатор Линдзи Грејем је подвукао да је равно чуду што су се сви амерички сенатори, демократе и републиканци око нечега сложили.
И не само да су се сложили у Сенату, већ се, према речима најмоћније особе у Конгресу, Ненси Пелоси, око овога слажу и у доњем дому. Председавајућа је у јулу истакла да ако Стејт департмент не жели да делује, онда ће двопартијска већина у Представничком дому донети одговарајући закон. Са тим законом се, ипак, ништа не би променило у пракси. Важно је једино ако државни секретар Ентони Блинкен стави неку земљу на поменути списак јер само Стејт департмент има право да спроведе санкције.
Блинкен поручује да Русија већ трпи све последице које би трпела и кад би била стављена на поменуту листу јер је увелико под америчким и другим западним санкцијама. Ако би Русија доспела у групу земаља у којој су Сирија, Северна Кореја, Иран и Куба, то би значило да амерички грађани и компаније скоро да више не би могли да тргују с њом. И од остатка света би се тражило да поштује ембарго, што би закомпликовало америчке односе с трећим земљама које не могу да пресеку трговинске везе с Москвом.
Јелена Стевановић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Бајден рекао „Не“ и замерио се моћницима из сенке у Вашингтону
