Борис Степанов Барак Обама, домаћин вашингтонске Беле куће је ипак променио своје мишљење о сиријској кризи. До последњег дана су се у Вашингтону надали да ће сами да се изборе са ИСИЛ-ом. Без резултата су потрошене стотине милиона долара. Испоставило се да за борбу са исламским калифатом ни Пентагон, ни ЦИА немају јасну шему. Показало се и да саме Сједињене Државе не могу да победе „кугу 21. века“. Обама то дуго није хтео да призна. Дуго се противио и није хтео да сарађује са Русијом „сиријским трагом“. Да би до тога дошло било је потребно да се отворено изговори тако, да чује цео свет, да су Американци сами криви за настанак садашње катастрофалне ситуације у Сирији, Ираку и Либији. Закували су прави качамак, али то није било довољно да се ИСИЛ савлада, шта год да су радили – испоставило се да без помоћи Русије ништа неће моћи да се заиста учини. Требало је наћи излаз. Прво, за почетак, дошло је до телефонског разговора министра Русије Сергеја Шојгуа и главног лица Пентагона – Ештона Картера. Затим је дозван и главни у Стејт департменту Џон Кери, који је дао на знање да је Обама спреман да се против Исламске државе бори заједно са Русијом. Москва одавно говори да је за решавање европске кризе са избеглицама неопходно да се заустави грађански рат у Сирији. Тиме ће се не само смањити река избеглица, већ ће она постепено и нестати. Стотине хиљада избеглица ће почети да се враћају у отаџбину. Јер пошто су новине „Гардиан“ објавиле документ америчке обавештајне службе који датира из августа 2012. у коме ЦИА одобрава појаву „Исламске државе“ у источној Сирији, сви су сазнали ко је прави покровитељ исламског калифата. Прекрајање „Великог Блиског Истока“, свргавање светских режима, покоље и хаос – све то су испланирали САД и њихови арапски савезници. Они су се кладили на „ал-Каиду“ и ИСИЛ у борби против Башара Асада. Хтели су једном заувек да заврше са шиитском експанзијом Ирана који је одувек пријатељ Сирије, а добили су звери и убице из „Исламске државе“. Сада, када је рат са Ираном за САД изгубио сваки смисао „пројекат ИСИЛ“ би морао да се хитно затвори. Сада Вашингтон то не може да уради без Русије. Москва је одавно предлагала да Иран и Хесболлах постану главни одред у борби против џихадистима. Обамин скупи рат који није дао резултат (500 милиона долара) очигледно је да је охладио вреле вашингтонске главе. Ако Москва помогне да се заврши „сиријски кошмар“ не треба да се искључи да ће се у региону појавити извесни знаци стабилности. Осим Сирије, потресају се и Либија и Јемен. Можда ће, временом, Русија успети да помогне Американцима да и тамо „угасе пожар“?
