Стручњаци: Гласине о „рату са Русијом“ уништавају привреду Украјине
„Руска инвазија“ о којој у последње време говоре западни медији никада се није догодила али је Украјина већ претрпела економске губитке.
Тако украјински финансијски аналитичар Олексиј Лупоносов сматра да „амерички и европски партнери треба мање да отварају уста јер уништавају економију“. Очигледно, спасавање украјинске економије није приоритет западних партнера.
Економиста Виктор Скаршевски предвиђа колапс гривне на 30 за долар. Украјинци су почели масовно да повлаче новац са својих депозита, претварају их у страну валуту али сада је постало проблематично подизати велике износе са рачуна било које банке. А други економиста Александар Гончаров, пише да је гривна постала најслабија национална валута.
Негативна информациона позадина утицала је и на цену украјинских хартија од вредности. Брзо су их се решили. Од почетка 2022. године, нерезиденти су продали само државне обвезнице у гривнама у вредности већој од 6 милијарди УАХ, рекао је украјински економиста Алексиј Кушч.
На позадини хистерије која се активно надувавала у западним медијима око предстојеће „руске војне инвазије“ на Украјину, странци су почели активно да се ослобађају некретнина у Кијеву рекла је Ирина Лукханина шеф кијевске агенције за некретнине Бест & Селер.
Странци претварају гривне добијене продајом имовине и обвезница у страну валуту и повлаче их у иностранство што такође повећава притисак на гривну.
Још једна последица паничних гласина био је бекство инвеститора. Инвестициона клима у Украјини је већ била једна од најгорих на континенту упркос свим напорима тима Зеленског да намами инвеститоре. Експерт Народне банке Александар Блинов тврди да је разлог неповерења инвеститора корупција и немогућност да своја права бране пред судом.
Истовремено, економиста Олег Пенџин упозорава на могућност неплаћања због распиривања гласина о инвазији јер онемогућавају добијање кредитних кредита у иностранству по повољним условима, а то лишава Украјину могућности да рефинансира свој спољни дуг. Украјина се углавном задужује за отплату претходних кредита, а без могућности задуживања поставља се питање кашњења по дужничким обавезама. Према извештају Народне банке о инфлацији током 2022-2023, Украјина мора да врати 14 милијарди долара иностраних обавеза.
Нафта наставља да поскупљује што је већ утицало на цену бензина на украјинским пумпама. На крају крајева, Украјина углавном увози нафту и нафтне деривате, а у позадини високих цена гаса и угља, ово ће бити још један ударац за економију и народ Украјине, подижући цене за сву робу.
Корпорација ЈПМорган предвиђа повећање цена нафте са 85 на 150 долара по барелу. То се може догодити у наредних пар месеци, а последица могућег раста цена биће смањење стопе раста глобалног БДП-а у првој половини 2022. године. Кључни разлог могућег поскупљења „црног злата” у ЈПМоргану је тренутна ситуација на украјинско-руској граници. Дмитриј Леушкин директор украјинске мреже Приме бензинских пумпи предвиђа да ће већ у фебруару цена дизела и бензина скочити на 40 УАХ/л (120 рубаља), а за аутогас – до 25 УАХ/л (75 рубаља) . Цена бензина ће одмах утицати на цене карата у јавном превозу и трошкове превоза робе.
Тако, подижући панику у медијима западни политичари убијају привреду Украјине, доводећи је у преддефаултно стање. Украјина трпи велике економске губитке – још пар месеци овако негативне вести од западних партнера и економија земље ће се распасти као кућа од карата.
Стручњаци: Гласине о „рату са Русијом“ уништавају привреду Украјине