Unpopular opinion: Све новородољубне пјесме, гусларски полети, узлети и нарицаји; сво помињање свјасрпства, белведеризације… Су смеће које би требало забранити због менталног здравља – ако је ишта од здравља остало. И не, не говорим само о оном делији који у слободном времену изиграва Мирашевог униформисаног скечисту. Говорим и о патетичарима са друге стране. Говорим о […]
Црногорска патетика и музичко иживљавање
Unpopular opinion: Све новородољубне пјесме, гусларски полети, узлети и нарицаји; сво помињање свјасрпства, белведеризације… Су смеће које би требало забранити због менталног здравља – ако је ишта од здравља остало.
И не, не говорим само о оном делији који у слободном времену изиграва Мирашевог униформисаног скечисту. Говорим и о патетичарима са друге стране. Говорим о свима који цвиле, јече и уништавају микрофоне. А намјера је само једна – затупљивање и заглупљивање.
Маша каже „само да не читам више ријечи – ДПС непоменици“. У праву је. Изгубили смо и креативност када треба ударити по некоме. А српски језик препун лијепих ријечи. „Непоменици“ – браво!
Него ајде овако, да пробамо: Мило Ђукановић глади по глави Пеђу Бошковића, чупка га за уво и говори „добри дечко, добри дечко“, док у позадини иде нумера „изгинусмо од упаљених гума, толико дима не види се шума“.
Или можда мојковачка сцена: Душко Марковић стигао кући, у кућу без радијатора, гледа кроз умазани прозор на хацијенду Веселина Вељовића из које трешти музичка нумера „што сте на нас дигли хаику, упражњавамо вам коитус са маику“.
Наравно, и у другој сцени Мило мази Пеђу по глави. Али овога пута испред хацијенде Вељовића. И врти се нека животиња на роштиљу. „Није Вељовић што му зборе, но је роштиљџија Црне Горе“.
Покушавам да ово буде као шаљиво, а ледено је стравично. Сјетимо се слике, селфија, Пеђе Секулића из зграде Владе – Мило глади Пеђу Бошковића по глави (можда), док остали гледају резултате избора. Нереално.
Доста тога смо успјели за ових годину дана од побједе над ДПС. Изгледа мало, јер смо жељели све и одмах. А демократија је спора. Нисам сигуран ни да ћемо ми као генерација дочекати пуним плућима да удахнемо слободу. Али је једно сигурно – морамо наставити. А први корак сада мора бити уништавање ДПС у Мојковцу.
Јер су Мојковчани заслужили. Залужили су да баш они буду тај нови ударац и нова снага слободи.
Па нека буде и патетичних пјесама. Издржао сам их толико, издржаћу и још десетак. За лом ДПС у Мојковцу ћу и сам написати 7 строфа узлетно/јуришне поезије.
Душан Слијепчевић/ИН4С
