У Каталонији се 27. септембра одржавају регионални парламентарни избори који се практично доживљавају као референдум о отцепљењу те покрајине од Шпаније – уколико се бирачи већински определе за странке које се залажу за независност Каталоније. Према последњим анкетама, борци за независност, могли би да освоје тесну већину и у том случају, како су најавили, Каталонија би једнострано прогласила независност у року од 18 месеци. Наиме, партијама које се залажу за независност Каталоније потребно је 68 од укупно 135 места у парламенту да би могли да наставе да се боре за остварење свог циља, преноси Ројтерс. Присталице отцепљења Каталоније од Шпаније су у петак, две недеље уочи регионалних избора, започеле предизборну кампању у настојању да освоје већину. На дан националног празника Даида одржан је масовни митинг под слоганом „хајде да почнемо да градимо нову земљу“. Уколико борци за независност победе, председник Каталоније Артур Мас обећао је да ће „прогурати сецесију“ покрајине, у којој живи око 7,5 милиона људи и која остварује петину шпанске производње. „У вашим рукама лежи снага и оруђе, које ће одредити политичку будућност ове нације – ваш глас“, рекао је Мас, који жели да се организује референум о самоопредељењу грађана покрајине попут референдума у Шкотској прошле године и канадској провинцији Квебек 1980. и 1995. године. Иако анкете показују да већина Каталонаца зели да се одржи референдум, централне власти у Мадриду поручују да ће блокирати сваки потез за отцепљење Каталоније. Шпански премијер Маријано Рахој изјавио је да неће дозволити да се организује референдум, јер би то било, како је рекао, противно уставу. Британски премијер Дејвид Камерон и немачка канцеларке Ангела Меркел подржавају Рахоја, а Камерон је и упозорио Каталонију да ће напустити ЕУ уколико се отцепи од Шпаније. Међутим, национализам у Каталонији је у успону од када је Шпанију потресла економска криза. Присталице независности покрајине сматрају да Каталонија неправедно плаћа високе порезе Мадриду у односу на количину новца који добија из престонице. Међу борцима за отцепљење је и бивши тренер фудбалског клуба Барселона Пепе Гвардиола који сматра да становништво Каталоније треба само да управља својим ресурсима. Са друге стране, противници независности су подељени, а сам Рахој одбија да преговара о независности и јавно разговара о уставним реформама. Министар спољних послова Шпаније Хосе Мануел Гарсија Маргаљо каже да је влада од почетка желела дијалог који би вероватно укључивао реформу устава и другачији систем регионалног финансирања. Одржање референдума подржава и левичарска странка Подемос, која се противи мерама штедње. Опозициона шпанска Социјалистичка партија, на челу са лидером Педром Санчезом, обећава уставне реформе, које би учиниле Шпанију федералном државом и дале Каталонији већа овлашћења. Каталонија је једна од 17 аутономних покрајина Шпаније, а званично је призната као историјска нација у Каталонском аутономном статуту усвојеном 1979. године у складу са шпанским Уставом из 1978. године. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:566986-%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%83-%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5
