По први пут, откад се јављам на овом Порталу, у великој сам недоумици – да ли уопште да идем даље од наслова, кога сам исписао још прије мјесец дана? Слутио сам, отприлике, како ће се окончати фарса са најављеном „реконструкцијом Владе“. Када би агентуре Атлантиста, скупљених око двије-три њихове амбасаде у Подгорици, пустиле челнике „побједничких […]
Земља без владе, народ без наде
По први пут, откад се јављам на овом Порталу, у великој сам недоумици – да ли уопште да идем даље од наслова, кога сам исписао још прије мјесец дана? Слутио сам, отприлике, како ће се окончати фарса са најављеном „реконструкцијом Владе“.
Када би агентуре Атлантиста, скупљених око двије-три њихове амбасаде у Подгорици, пустиле челнике „побједничких партија“ бар недељу дана да узму ваздух и покушају да се договоре, без обзира на њихове потпуно разнородне интересе, од договора би, можда, нешто и било. Овако…
Још почетком љета, у једном наслову рекао сам: „Само Бог може помоћи Црној Гори!“ А што би јој и он помаго, кад га ничим, осим божанственим литијама, у потоњем вијеку нијесмо задужили? ( „А Бог, као Бог, само ћути и гледа!“)
Све би, наравно, било друкчије да наши уцијењени и потплаћени челници, нијесу (своју, а и нашу) земљу гурнули, без питања народа, у наручје нових колонизатора одмах након договореног , планског одвајања од Србије, а зацементирали издају уписом у НАТО, највећу злочиначку организацију Планете.
Послије свега, само су политичке наивчине могле да помисле како ћемо се и ми, (што ће рећи – народ) у вези са нашом судбином, ту нешто питати…
А што се тиче перманентне кризе Владе и Парламента, знаћемо на чему смо за десетак дана. Мислим да не треба претјеривати са нереалним надама. Додатни разлог за скепсу јесте понашање мањинских националних партија, које никако да се одлуче да се у Влади, па, дакле, и у Парламенту, природно придруже „побједницима“. Наши, односно тамо њихови политички ментори, тутори, или окупатори , како хоћете, не пуштају их са узде, како у овом критичном тренутку не би замијенили њихову узданицу и ослонац, несташну УРУ. И њихово понашање ових дана најбољи је параметар расположења њихових „пријатеља и заштитника“, да не кажем – налогодаваца.
У овој (не)прилици ваља поменути и њихове планове да се од мафијашко-криминалне секте, зване ДПС, (извињавам се часним појединцима!) која је, подржавајући владајућу издајничку камарилу, припомогла да се од једне мале, али поносне државе, направи колонија са просјачким штапом – издвоји тзв „здраво језгро“, можда са новим именом и новим руководством.
Тако би се бацила прашина у очи бирачима и створила могућност за нове изборне и постизборне коалиције, односно манипулације које одговарају плановима Атлантиста. Основни циљ је да се у њиховој Црној Шуми, осим дојучерашње власти, ништа не промијени (што им је и до ових дана полазило за руком). И да она и даље остане /већ сам раније помињао) plac darm за антисрпске и антируске акције?
То што су у изгледу нови избори, није много утјешно, јер ће „наши“ извањски планери настојати да се постојећи „баланс“ у међустраначким односима битније не наруши! Њихов највећи успјех од прије годину и по дана био је – што су од Професора, направили – Премијера! Тиме им је сваки будући штеточински посао био знатно олакшан.
Ваља се само сјетити с каквом је лакоћом усвојена срамна резолуција о Сребреници. Премијер за то, колико памтим, „није нешто био заинтересован“!
Дакле, „Ради бисмо добре казат гласе, не можемо но каконо јесте!“ (Из „Боја на Мишару“).
Наше нове окупационе власти, односно МИ 6 и друге њихове агентурне посаде, одлично су проучиле менталитет људи, да не кажем народа, на балканским просторима. Ми, опет, о менталитету вишевјековних колонизатора не знамо готово ништа! Зато ћемо и даље постављати наивна питања, понајприје себи, попут оног, рецимо – који је интерес Енглеза, односно њихових планера да и даље држе Балкан у политичком „запту“, будући да он никад није био њихова колонија?
Један од разлога сам већ поменуо. У питању је њихова антисрпска, антируска, али, да додам и – антиправославна активност, у чему предњаче њихови сатанисти. А сигурно је да их има више. Али, то остављам политичарима и људима од геополиттике…
Ових дана некако ми стално падају на памет Матијини стихови. Али не они који су апотеоза Црној Гори ( рецимо: „Црна Гора над свијем горама,/ Црна Гора свијетла образа“, или:“ Црна Гора као Света Гора,/или је то, или није она“, или: „Да је ласно бити Црногорац,/било би их колико и људи!“) Више њих сам цитирао на овом Порталу, прије и након августовских избора, не без ентузијазма и наде, вјерујући да је наша поносна постојбина на путу да се врати себи!
Сад ми се (не знам због чега!) враћају у сјећање неки други, рецимо они из „Богојављења“. („Часприје нам, Боже, душе узе,/ брзо ли се у паклу нађосмо ,/ а није нам ни био далеко./ Не звао се ја Микоња Прентин/ако ово све нијесам знао./ Од када сам очи отворио, /слутио сам – ово је пакао./Све о паклу што сам икад чуо /на ову је земљу налицало!/ Ако иђе какав други има/ и њега си по њој замислио!“)
Стихови су писани прије пола вијека и не бих се, наравно, усудио да кажем да су на неки начин – пророчки. Поготово што вјерујем да је Матија мислио на географију и топографију Роваца, Мртвог и Вељег Дубоког, на Маганик и Тали…
Надам се да ми мој пријатељ неће замјерити што његове сјајне стихове злоупотребљавам у једном баналном новинарском исказу…
Јован Лакићевић/ИН4С
