Република Српска све своје проблеме решава у парламенту кроз демократске процедуре и демократским средствима, ми нисмо они који прете хаубицама, каже Жељка Цвијановић. Самосталност Републике Српске није сама себи сврха. Реч је о индукованом национализму који је произведен крађом права. Реч је о нечему што је пробуђено”, запажања су изнета у ауторском тексту објављеном на […]
Шта предвиђа повратак Српске на „изворни Дејтон”
Република Српска све своје проблеме решава у парламенту кроз демократске процедуре и демократским средствима, ми нисмо они који прете хаубицама, каже Жељка Цвијановић.
Самосталност Републике Српске није сама себи сврха. Реч је о индукованом национализму који је произведен крађом права. Реч је о нечему што је пробуђено”, запажања су изнета у ауторском тексту објављеном на мостарском порталу „Билд”, који се бави политичким таласањима која су уследила након што је РС најавила програм успостављања самосталности у оквиру дејтонске БиХ. Реч је о најавама да се планира излазак из споразума о формирању појединих агенција БиХ и одбацивање октроисаних решења којима су од стране протектора формиране неке институције БиХ. Конкретно, у РС најављују излазак о споразума о војсци, обавештајној служби и Високом судском и тужилачком савету БиХ, „испраћање” полицијске агенције Сипа са територије РС, као и формирање властите војске и реактивацију Државне безбедности РС, уз успостављање агенције за лекове на републичком нивоу.
Образложење за потезе које најављују у РС јесте „неуставна” одлука Уставног суда БиХ, који је Српској оспорио право да регулише власништво над шумама и пољопривредним земљиштем на властитој територији, што се десило немало након одлуке бившег протектора да наметне закон о забрани негирања геноцида. У Бањалуци је у понедељак одржана посебна седница Владе РС на којој је разматрана усмена информација о заштити уставних права РС, која су гарантована Дејтонским споразумом. Из Изетбеговићевог СДА наводе како су инсистирање члана Председништва БиХ и председника СНСД-а Милорада Додика на повратку „изворном Дејтону” и начин на који то жели да оствари, „противуставни и противзаконити и чин напада на уставно-правни поредак БиХ”.
„Једнострани покушаји стављања ван снаге тих закона у ентитетском парламенту и претње забраном деловања државним институцијама на простору РС представљају грубо кршење Дејтонског споразума и најозбиљнију претњу миру у БиХ и региону”, сматрају у СДА.
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић каже како грађани не треба да страхују од било каквих сукоба у БиХ због најављених враћања надлежности, јер никоме на дневном реду у Српској није било какав сукоб.
„Ми смо рекли да смо легалисти, нисмо никакви побуњеници, револуционари. Желимо да будемо доследни у поштовању Устава, да се Српској врате оне надлежности које јој припадају по Уставу”, рекла је она.
Каже и да су анализе потврдиле да је Српска годинама губила снагу и потенцијал јер су јој насилно одузимане надлежности. „Верујем да би БиХ била далеко боље и успешније друштво и да би данас сигурно била развијенија и с много бољим унутрашњим разумевањем да смо могли да живимо тај дејтонски живот и да је Дејтонски споразум испоштован у потпуности. Да смо сели и сами се договарали на који начин модификовати одређене ствари”, рекла је она.
Одбацује могућност за било какве сукобе и наводи да РС све своје проблеме решава у парламенту и кроз демократске процедуре и демократским средствима.
„Ми нисмо они који прете хаубицама и говоре о размештању неких снага, то раде неки други и на њих треба бити усмерена пажња”, каже она.
О плану Скупштине РС федерални медији извештавају као о „путу у непознато”, док Миру Лазовића, социолога из Сарајева, занима како ће реаговати америчка администрација.
„Ако је Милорад Додик јачи од међународних институција, онда нека буде тако. Али, неко му мора стати на пут. Верујем да ће то бити америчка администрација”, каже Лазовић за „Ал Џазиру”.
Радомир Лукић, професор уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву, који је био и у делегацији Српске на преговорима у Дејтону, каже за „Глас Српске”да институцијама БиХ њеним Уставом нису поверене надлежности у области одбране, правосуђа и безбедности.
„Српска јесте дала сагласност за формирање ОС БиХ, ВСТС и ОБА, али то никада није постало део Устава БиХ, тако да су несувисле тврдње да се повлачењем сагласности крши Устав БиХ. Волео бих да сви они који то тврде прецизно кажу који то члан Устава БиХ се крши”, рекао је Лукић.
Младен Кременовић/Политика
