Сарајево је уочи, током и непосредно после рата било највеће етничко чистилиште у БиХ, поручио је Ненад Кецмановић на трибини „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници”. Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је јуче да је током рата деведесетих година више Срба страдало у Сарајеву него муслимана у Сребреници. Додао је да […]
Додик: Више Срба страдало у Сарајеву него муслимана у Сребреници
Сарајево је уочи, током и непосредно после рата било највеће етничко чистилиште у БиХ, поручио је Ненад Кецмановић на трибини „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници”.
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је јуче да је током рата деведесетих година више Срба страдало у Сарајеву него муслимана у Сребреници. Додао је да је Република Српска посвећена борби за истину и да никада неће прихватити квалификације да се у Сребреници десио геноцид. „Република Српска не жели да прави своју истину. Она се бори за објективан приступ чињеницама”, казао је Додик, који се видео-поруком обратио учесницима јучерашње трибине „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници”.
Подсетио је да су пре две године формиране независне међународне комисије за утврђивање истине о дешавањима у Сарајеву и Сребреници, рекавши да је то одговор на срамни извештај некадашњег високог представника за БиХ Педија Ешдауна. Девет стручњака из различитих земаља су у извештају, на 1.200 страна, несумњиво утврдили, како је рекао, да се у Сребреници није догодио геноцид, већ злочин над Србима и Бошњацима. Додик је казао да су Срби показали да могу да предузму мере одговорности према онима који су чинили ратне злочине и да је наш народ чистог образа.
„Апсолутно сам уверен да Република Српска мора да остане чиста и да ћемо успети да избегнемо сатанизацију српског народа. Спремни смо да причамо, али не можемо да прихватимо да се због наводног геноцида српски народ проглашава геноцидним, а РС геноцидном творевином”, поручио је Додик, који је нагласио да извештаји поменутих комисија и бројни докази морају постати доступни широј јавности.
Председник Независне међународне комисије задужене за Сарајево Рафаел Израели поручио је да у извештајима ниједан члан није смео да износи своје лично мишљење, политичке ставове и уверења, већ су се искључиво бавили историјским чињеницама. У уводном делу, како је додао, бавили су се историјским околностима које су претходиле рату. „Када је почео рат у Босни Срби, који нису заборавили ужасе Другог светског рата, одлучили су да не дозволе да им се ти ужаси понове”, казао је Израели, подсетивши да је Сарајево било град с највише логора за Србе на квадратном километру.
На трибини коју је организовало Представништво РС у Србији и портали „Све о Српској” и „Факти”, шеф Представништва РС Млађен Цицовић појаснио је јуче да је Влада Српске 2019. донела два историјска документа: Решење о именовању Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991–1995. и Решење о именовању Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992–1995. године. Сада када су извештаји ових комисија завршени, рекао је Цицовић, та историјска истина неће бити једнако примљена у свим срединама.
Једини српски члан независне комисије која је истраживала страдање Срба у Сарајеву, Дарко Танасковић, нагласио је да још нема озбиљних критика објављених извештаја будући да је реч о веома обимном делу заснованом на чињеницама. „У извештају смо покушали да дочарамо како се развијало друштво у БиХ од османских до комунистичких времена. Није тачно да се у БиХ за време братства и јединства живело идилично. Тај период је заправо припремио сцену за крвави грађански рат који је уследио”, рекао је Танасковић и додао да је за време рата створена представа о Сарајеву као граду мученику који је страдао од стране дивљачких Срба, а жртве су биле невини Бошњаци. Сарајево јесте био град мученик, рекао је, али су страдали сви његови грађани и из тога није могуће искључити српску заједницу које тамо више нема.
Професор политичких наука Ненад Кецмановић упозорио је да је Сарајево уочи, током и непосредно после рата било највеће етничко чистилиште у БиХ. Иако је до рата Сарајево било највећи српски град након Београда, у њему сада живи мање од 10 одсто предратног српског становништва. Око 150.000 Срба је очишћено из града, што је вишеструко већи број него укупан број Бошњака и Хрвата који су напустили све остале градове у Републици Српској. Он је подсетио и на дискриминацију Срба у предратном периоду, на њихова страдања током и после рата, као и на медијску пропаганду вођену против српског народа.
Адвокат Горан Петронијевић је додао да међународна заједница врши огроман притисак на државе региона зарад доношења резолуција о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници. „Да је оно што се догодило у Сребреници геноцид и да је на правилан начин то утврђено, то би представљало историјску истину за чији опстанак и потврђивање није потребно доношење резолуција, декларација и закона о забрани негирања”, казао је Петронијевић.
Бранилац Ратка Младића на суђењу у Хагу Бранко Лукић казао је да је страдање Срба у Сарајеву током рата био забрањена тема на процесима у Хагу. Директор Републичког центра за истраживање рата Милорад Којић рекао је да процес којим се велики број различитих злочина преименује у геноцид изазива нешто што се назива инфлација и обезвређивање појма геноцида: „Оваквим начином именовања обезвредили би се они изворни, суштински, школски примери геноцида, поготово они учињени у времену Другог светског рата.” Аналитичар Александар Павић је указао да је време да Срби, пре него што уопште пристану да почну да говоре о злочинима почињеним са своје стране, инсистирају да све друге стране признају злочине које су починили против Срба. Потпредседник СО Сребреница Радомир Павловић подсетио је да је Сребренички срез дао је 596 Солунаца у Првом светском рату, а усташе су у Сребреничком срезу у периоду 1941–1945. убиле 2.262 особе, од чега је било 430 деце и 546 жена.
Јелена Попадић/Политика
Додик: Више Срба страдало у Сарајеву него муслимана у Сребреници
