Нема никакве сумње да су Милови трабанти у улози посланика, потпомогнути колегама из двије побједничке коалиције, Црно без бијела и Демократама, усвајајући у Парламенту Резолуцију о геноциду у Сребреници, заболи нож, не у леђа, него у срце Србима у Црној Гори, у Српској , у Србији и на свим просторима гдје их још има! Ријеч […]
Нема никакве сумње да су Милови трабанти у улози посланика, потпомогнути колегама из двије побједничке коалиције, Црно без бијела и Демократама, усвајајући у Парламенту Резолуцију о геноциду у Сребреници, заболи нож, не у леђа, него у срце Србима у Црној Гори, у Српској , у Србији и на свим просторима гдје их још има!
Ријеч је о велеиздаји братског народа, наизглед без правог разлога и повода.
Човјек се, не без чуђења, пита – коме је у овом часу и због чега била потребна ова антисрпска Резолуција? Поготово што је једна слична усвојенена прије десетак година. Додуше, без потенцирања „геноцида“.
Главни предлагач овог срамног и мрзитељског документа Е. Ибрахимовић (а било их је на моби још петоро-шесторо, међу њима неизбјежна Драгиња и Пура) рећи ће, не трепнувши, да је то „због помирења“. И биће, бар дјелимично, у праву. Резолуција је „помирила“ ДПС и њене сателите са УРОм и Демократама , мада се они, све је видљивије, никад, заправо, нијесу ни свађали. Све су прилике да је у изгледу нова парламентарна коалиција!
Мене су, лично, „помирили“ тако да послије свега више немам ни мало воље да се јављам мојим средњошколским пријатељима, муслиманима, у Сарајеву! Дакле, што се тиче „помирења међу до јуче завађеним народима“, ваљда је и политичким вранама јасно да ће то бити документ трајног непомирења међу њима!
То су његови творци из Лондона управо и хтјели – да подручје Балкана буде трајно жариште потенцијалних сукоба, као би се њиме лакше манипулисало. Пошто им Резолуција о трајном цементирању „српског геноцида“ није прошла у Савјету безбједности, ови непоправљиви колонизатори, који су унесрећили милионе људи на више континената у стварним геноцидима, неће одустати од намјере да Србима намакну ову бесрамну омчу око врата. Тако би лакше ишле акције у разбијању Православља, али и у растурању и по могућству – затирању српског корпуса!
Очекујем, дакле, сличне резолуције о „српском“ геноциду и у другим колонијама на Балкану.
Имајући на уму завјетне ријечи св. Владике Николаја, да су нам уз Њемце – Енглези највећи непријатељи, ни једног тренутка нијесам посумњао да је ова Резолуција о трајном непомирењу – њихова творевина, а њено усвајање њихова неупитна заповијест. То им није пало тешко, јер имају у врху Владе два своја челна човјека, с којима су одавно рачунали.
Освједочени „пријатељ“ Срба и савјетник из Београда, Тони Блер, се нешто ућутао. Али то никако не значи да на Балкану на неки начин није – свеприсутан. Његов човјек, који је десетину година држао на узици војне и обавјештајне службе Србије, у својству непорецивог инструктора, већ је неколико година у Подгорици. Ријеч је о Амедеу, или Амедеусу Вилкинсону. Он би био најпогоднији да нам објасни сврху овог антисрпског документа. Али, не треба претјеривати. Он не би био оно што је кад би то учинио!
У овом часу, политичка мудрост би била прозрети шта са Црном Гором планирају двије западне амбасаде, па према томе градити и стратегију и тактику.(Тако то бива кад сте у колонијалном статусу .) Од избора до сада – све им је полазило за руком, од кадрирања па до смјене врсног правника и часног Србина, министра Лепосавића, који је схватио шта се хоће са поновном глорификацијом Сребренице.
Сматрам, такође, да Митрополија треба да се јасно одреди према понашању, поступцима и политици њиховог препорученог фаворита Кривокапића, и да то неће бити „мијешање Цркве у политику“ , већ најнормалнија анализа укупног политиког учинка човјека, коме су многи, на невиђено повјеровали , захваљујући искључиво препоруци Цркве! Морам, међутим, да се вратим, бар за тренутак на почетак овог текста.
Секулина, пардон Поглавникова Црна Шума, након појаве њихових вампирских фантома у Скупштин након вишемјесечне паузе, славодобитно је ликовала. Честитке, грљења и љубњења након успјешно окончаног посла, загријала су многа (ма не баш многа) ДПС ова доскора слеђена срца.
Занимљиво је да су изнова тријумфовали на антисрпском наративу. То је сасвим природно ако се зна да је већ годинама, у стварању новог милогорског идентитета, антисрпска мржња главна, ако не и једина идеолошка одредница њиховог политичког хабитуса и пројекта. Добро УРА, али, шта ће ту Демократе, да их још једном споменем. Они то једини и најбоље знају. Али би добро било да коначно знају и њихови српски бирачи! Њихови амандмани о „осуди и других злочина“ смијешна су мимикрија за издају суочену са чињеницом да је, како се каже у неколико пресуда хашког зликовачког суда ријеч о „геноциду као резултату удруженог злочиначког подухвата“ које се практично односе на цио српски народ! Тако вам је то, моје драге „наивчине“!
Све у свему, многе су маске пале, али још све нијесу.
Нешто што би се, након свега могло очекивати јесте – забрана уласка у Србију и Српску, свим посланицима и њиховим шефовима који су, видјели смо, славодобитно усвојили ову , по могућим последицама на дужи рок ,трагично штетну, непријатељску, антисрпску Резолуцију о „геноциду“ у Сребреници и, посебно, забрани њеног порицања уз пријетњу кривичних санкција! Па нека се њоме до миле воље забављају у Секулиној и Поглавниковој Црној Шуми…
Јован Лакићевић/ИН4С
