Контраофанзива Пекинга против западних санкција
Пекинг најављује замрзавање имовине појединаца и страних фирми који се буду придржавали казнених мера САД, ЕУ и Велике Британије.
„Црвени змај” кренуо је у контраофанзиву против америчких и европских казнених мера. Кинески парламент усвојио је закон против страних санкција. Овим потезом Пекинг, уочи самита Г7 у Великој Британији, шаље јасну поруку да више неће трпети западне лекције о наводном кршењу људских права и да ће то имати цену, пре свега економску.
Кина је последњих месеци почела да узвраћала ударац Вашингтону, Лондону и Бриселу, уводећи санкције њиховим високим званичницима. Међутим, доношење новог прописа као својеврсне „правне одмазде” убрзано је и због прошлонедељне одлуке Вашингтона да прошири црну листу кинеских компанија у којима ће Американцима бити забрањено да инвестирају.
„Циљ закона је да чврсто заштити суверено достојанство и суштинске интересе земље и супротстави се западној хегемонији и политици моћи”, рекао је на брифингу портпарол Министарства спољних послова Ванг Венбинг.
Међу усвојеним правним мерама које су већ забринуле европске бизнисмене због опасности да ће им пословање у Кини бити знатно отежано јесу: одбијање издавања виза, забрана уласка, депортација, затварање фирми, замрзавање имовине појединаца или предузећа који се буду придржавали страних санкција усмерених против кинеских званичника и домаћих компанија. Закон практично омогућава домаћим судовима да казне стране компаније за које се буде утврдило да се придржавају ограничења и мера које доносе друге земље, а усмерене су против Кине.
Стални одбор Националног народног конгреса НПК (кинески парламент), чијих се 14 потпредседника налази под америчким санкцијама због закона о Хонгконгу, очито је журио са доношењем како би „показао зубе” Белој кући. Наиме, на проширеном списку од 59 кинеских фирми у које амерички инвеститори од 2. августа више неће моћи да улажу нашли су се и телекомуникациони џин „Чајна мобајл”, компанија за видео-надзор „Хиквижн”, Компанија за изградњу железничке инфраструктуре и Национална офшор нафтна корпорација (ЦНООЦ).
Кина се већ дуго жали на америчке санкције и трговинска ограничења која погађају кинеске компаније, називајући их екстериторијалном применом америчког закона. Откако је Бајден појачао притисак на Кину због крађе интелектуалне својине и наводног кршења људских права у Хонгконгу и провинцији Синђанг, Пекинг је решио да усвоји и сет мера како би се томе супротставио. Томе је кумовала и појачана „хладноратовска” реторика америчке администрације о потреби обуздавању све агресивније Кине.
„Нове контрамере против шамарања санкцијама Кине представљају прецизан одговор против америчких покушаја да успоставе заједнички фронт против Пекинга. Деловаће као снажно средство одвраћања на земље које уводе санкције”, каже се у уводнику пекиншког „Глобал тајмса” поводом усвајања закона.
Али, привредна комора ЕУ у Пекингу је узнемирена због недостатка транспарентности у вези с доношењем и применом прописа.
„Изгледа да се Кини жури. Оваква акција није погодна за привлачење страних инвестиција или умиривање компанија које све више осећају да ће као пиони бити жртвовани у партији политичког шаха”, каже за Ројтерс Јерг Вутке, председник Коморе у кинеској престоници.
Шаен Ву из адвокатске фирме „Пол Хејстингс” у Хонгконгу упозорава да ће се због новог закона стране фирме које хоће да послују у Кини наћи под све већом контролом регулаторних тела. На ове примедбе кинески правници одговарају да је Пекинг једноставно преписао правила из америчких и европских приручника којима су последњих година доносили казнене мере и законе.
„Кина није раније имала ни економску моћ, али ни политичку вољу да користи правна средства за одмазду против америчких санкција. Сада има и једно и друго” наглашава Ванг Ђенгју, професор права на Градском универзитету Хонконг.
Овај правни стручњак каже да је сарадња најбоља опција, али да САД то не желе: „Одмазда, као што је овај закон, друга је по реду најбоља опција”.
Бинг Линг, професор кинеског права на Универзитету у Сиднеју, каже да ће овај закон омогућити страним предузећа која хоће да послују у Кини да боље процењују и одмеравају могуће геополитичке ризике.
„Али ђаво је у детаљима. Ако закон буде дао велику и неконтролисану моћ влади, то им можда неће помоћи”, истиче Линг за „Саут Чајна морнинг пост”.