Мађарски премијер, који негује присно пријатељство с кинеским председником Си Ђинпингом, каже да су европске државе неозбиљне у намери да критикују Пекинг због људских права. Постаје ли Виктор Орбан „Андреј Громико” Европске уније? У време хладног рата намрштени шеф совјетске дипломатије због упорног одбијања компромиса у Савету безбедности УН зарадио је надимак Господин Њет. А […]
Подрива ли Орбанова одбрана Пекинга јединство Европске уније
Мађарски премијер, који негује присно пријатељство с кинеским председником Си Ђинпингом, каже да су европске државе неозбиљне у намери да критикују Пекинг због људских права.
Постаје ли Виктор Орбан „Андреј Громико” Европске уније? У време хладног рата намрштени шеф совјетске дипломатије због упорног одбијања компромиса у Савету безбедности УН зарадио је надимак Господин Њет. А мађарски премијер је на добром на путу да својим понашањем постане Господин Нем (nem на мађарском значи не) евроблока.
Орбан је рекао „нем” механизму владавине закона, запретио са „нем” буџету ЕУ, а у последње време све чешће ставља вето на резолуције против Кине. Овакви поступци мађарског шефа владе све више иритирају његове колеге, јер подривају заједничку европску спољну политику. И то у тренутку када Брисел у обнови климе поверења с Вашингтоном покушава да покаже „зубе” Пекингу због наводног кршења људских права Ујгура у провинцији Синђанг.
Немачко стрпљење је „пукло” кад је Будимпешта прошлог петка, други пут за мање од месец дана, блокирала изјаву ЕУ у којој се критикује стање људских права у Хонгконгу.
„Не можемо више да дозволимо да будемо таоци оних који паралишу европску спољну политику својим ветом. Они који то учине пре или касније играју се европским јединством. Због тога морамо отворено да кажемо: вето мора да буде уклоњен из одлучивања, чак и ако то значи да би неко могао бити надгласан”, поручио је немачки министар спољних послова Хајко Мас.
Један европски дипломата објаснио је за портал „Политико” да је мађарска блокада резолуције о Хонгконгу постала јавна 4. јуна, у дану кад је извршена репресија на Тргу Тјенанмен 1989. године, што је веома лоше за репутацију ЕУ: „Та несрећна симболика показује Кини како је лако зауставити ЕУ у доношењу одлука”.
Виктор Орбан не крије да жели добре економске, па и политичке односе с Пекингом и Москвом, што изазива велики зазор у Бриселу. Кинеским кредитима гради се брза пруга Београд–Будимпешта, а грађани Мађарске једини у ЕУ се вакцинишу против ковида 19 и вакцином кинеског „Синофарма”.
Одговарајући на прозивке из Берлина мађарски премијер је у ауторском тексту објављеном на својој веб-страници рекао како „европска левица, коју предводи немачка левица, поново напада Мађарску на презрив начин – овог пута због одбијања наше земље да потпише политички небитну и неозбиљну заједничку декларацију о Хонгконгу”.
Орбан, који негује присно пријатељство с кинеским председником Си Ђинпингом, каже да су европске државе неозбиљне у намери да критикују Пекинг због људских права, напомињући да је он у мисији „спречавања поновног оживљавања хладноратовске културе у светској политици”.
Бриселским бирократама који пишу декларације лидер владајућег Фидеса је поручио: „Ако се нацрт Декларације о Хонгконгу нађе на столу још сто пута, резултат ће бити исти”.
Међутим, док Орбан успешно „брани” Пекинг у ЕУ, код куће наилази на отпоре даљем кинеском продору у Мађарску. Намера власти да у Будимпешти отвори прву европску подружницу светски угледног шангајског Универзитета Фудан извела је хиљаде људи на улице. Резултати анкете института „Републикон” показује да две трећине Мађара, међу којима су и многе Орбанове присталице, не подржавају градњу Фудановог кампуса, који би требало да буде завршен 2024. године.
Грађанско незадовољство због кинеског „универзитетског тројанског коња”, како неки називају пројекат вредан 1,5 милијарди евра, осоколило је опозицију предвођену градоначелником Будимпеште Гергељем Карачоњијем уочи парламентарних избора наредне године.
Да би ублажио оштрицу грађанског протеста Орбан је сада променио причу о градњи европске филијале Универзитета Фудан. Шеф кабинета премијера Гергељи Гуљаш најавио је за интернет портал „Мандинер” могућност расписивања референдума на којем би грађани Будимпеште одлучили да ли желе градњу Универзитета Фудан.
Добродошлица једном од најбољих светских универзитета могла би да технолошки подигне Мађарску, али и да ослаби већ постојеће факултете. Критичари подсећају да је Орбан пре три године из идеолошких разлога буквално најурио Соросов Централноевропски универзитет, а сада гради високообразовну институцију која је верна идеалима Кинеске комунистичке партије.
Цео случај с Фуданом догађа се у незгодном тренутку кад Пекинг покушава да учврсти односе с наклоњеним чланицама ЕУ, пре свега Мађарском и Пољском, не би ли испеглао односе с Бриселом. Нарочито после недавне одлуке Европског парламента да одбије разматрање инвестиционог споразума ЕУ и Кине, све док постоје кинеске санкције против европских парламентараца. Додатни ударац сино-европским односима задала је Литванија, одлуком да напусти механизам за сарадњу Кине и земаља средње и и источне Европе (ЦИЕ), популарно назван 17+1, јер сматра да иницијатива која не укључује и остале чланице ЕУ уноси поделе у евроблок.
После састанка с четворицом европских колега из Мађарске, Пољске, Ирске и Србије крајем маја у Гуејангу, шеф кинеске дипломатије је покушао да умири Европску комисију, али и да заустави потенцијално ланчано осипање, сада већ скраћеног форума 16+1. Колико је то важно, говори податак да је обим трговинске сарадње Кине и земаља централне и источне Европе крајем 2020. прешао 100 милијарди долара.
Миленко Пешић/Политика
Подрива ли Орбанова одбрана Пекинга јединство Европске уније
