На удару казнених мера могле би да се нађу и особе које опструишу или угожавају примену споразума о међусобном признању. Дан после седнице Савета безбедности Уједињених нација, посвећене раду Хашког трибунала и правоснажној пресуди Ратку Младићу, из Вашингтона је стигла уредба којом се продужавају и проширују санкције САД према западном Балкану. Одлуке које доноси нова […]
Све дужи списак санкција САД за западни Балкан
На удару казнених мера могле би да се нађу и особе које опструишу или угожавају примену споразума о међусобном признању.
Дан после седнице Савета безбедности Уједињених нација, посвећене раду Хашког трибунала и правоснажној пресуди Ратку Младићу, из Вашингтона је стигла уредба којом се продужавају и проширују санкције САД према западном Балкану. Одлуке које доноси нова америчка администрација сигурно ће обавезивати и њихове западне савезнике и највероватније ће бити средство притиска на политичаре, али и бизнисмене у региону који ће бити санкционисани уколико се процени да воде политику супротну интересима САД. Од пре неколико година на овој листи се налази и име Милорада Додика, председавајућег Председништва Босне и Херцеговине.
Политика САД према овом делу Европе није се променила и то је било јасно и пре него што је председник САД Џозеф Бајден потписао уредбу којом се проширују ванредне мере у вези с регионом западног Балкана. Иначе, прва уредба коју је потписао бивши амерички председник Доналд Трамп била је ова одлука о продужењу санкција неименованим особама. Ове мере подразумевају забрану уласка у САД и замрзавање имовине и финансија на њиховој територији. Америчким грађанима је забрањено да учествују у трансакцијама с тим лицима.
Првобитну извршну уредбу, заведену под бројем 13219, која је на снази још од 26. јуна 2001, донео је тадашњи амерички председник Џорџ Буш млађи, а убројане су акције људи који се баве, помажу, спонзоришу или подржавају екстремистичко насиље у Бившој Југословенској Републици Македонији и другим деловима региона, или делима која се односе на опструкцију спровођења Дејтонског споразума у БиХ, као и резолуције Савета безбедности УН 1244.
Како је прексиноћ саопштено из Беле куће, уредба је сада допуњена да би се решили изазови као што су корупција и други потези којима се опструирају кључне институције и међународни споразуми. Документ такође омогућава да се санкционишу актери умешани у „кршење или акције којима се опструише или угрожава примена било ког споразума о регионалној безбедности, миру, сарадњи или међусобном признању, оквира или механизма повезаног са западним Балканом”.
Новом уредбом је обухваћен и Преспански споразум из 2018, као и Међународни механизам за кривичне судове, наследник Хашког трибунала. Огласио се и амерички државни секретар Ентони Блинкен, који је у саопштењу поновио да су САД решене да осигурају стабилност и безбедност западног Балкана, што би омогућило државама у региону „да испуне свој потенцијал као слободне и просперитетне демократије”.
Амбасадор Србије у Вашингтону Марко Ђурић изјавио је да ће наша земља пажљиво анализирати садржај уредбе председника САД Џозефа Бајдена, пратити њену примену и могуће последице по регион и грађане, те да ће у односу на то мерити своје реакције. „Ако је судити по помињању поштовања Резолуције 1244 и Дејтонског споразума у ’освеженој’ уредби о санкцијама, лично желим да верујем да су аутори заправо имали у виду оне који се залажу за укидање Републике Српске и прекрајање граница у којима је Србија призната као чланица УН, укључујући КиМ – дакле поједине сепаратисте на КиМ и унитаристе у БиХ”, рекао је Ђурић за Танјуг.
Државни секретар у Министарству спољних послова Србије оценио је да ми желимо да верујемо у то да ће америчка администрација бити доследна у примени уредбе коју је потписао Џозеф Бајден и да ће бити склона томе да казни оне који угрожавају територијални интегритет Србије не поштујући Резолуцију 1244 или пак оне који из дана у дан настоје да умање овлашћење или чак укину саму Републику Српску, која је дубоко утемељена у Дејтонском споразуму.
Дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” наводи да га не изненађује ова уредба и да је евидентан интерес САД према овом региону. „Овај део Европе је у фокусу Америке и јасно је да ће они озбиљније да се поставе и да је ово један од механизама притиска, а да је циљ реализација њихових стратешких интереса. Критеријуми за оцену понашања говоре у прилог томе, а што се нас тиче, за нас је важно да фигурирају споразуми који су од националног и државног интереса. То је Резолуција 1244 и Дејтонски споразум, што значи да Американци држе до тих међународних споразума и да је међународно право релевантно”, истиче Миливојевић.
Јелена Милић, оснивач Центра за евроатлантске студије, за наш лист каже да с великим интересовањем и забринутошћу очекује разјашњење ко је на овој проширеној листи америчких санкција. „Оне не изненађују јер је то наставак америчке политике коју је чак и Трамп користио. Сада може да се протумачи да су оне делом адекватне, због кршења људских права и корупције, али могу да обухвате и делове српског државног апарата или јавних предузећа, што би био притисак у вези с преговорима о Косову. То би урадили под плаштом злоупотребе јавних предузећа или корупције и то ме плаши и не бих могла да отпишем да би то делом био и разлог за њихово проширење”, каже Јелена Милић.
САД би требало да се придржавају Резолуције 1244 Савета безбедности УН и да се уздрже од политике „упумпавања војне опреме и оружја Приштини”, објавила је руска амбасада у Вашингтону на свом налогу на „Твитеру”. „Такви провокативни кораци подривају напоре за решавање косовског питања и подгревају међунационалне и међуконфесионалне тензије”, додаје се у саопштењу руске амбасаде. Руска агенција Тас подсећа да је српски лист „Вечерње новости” у понедељак објавио на свом сајту да су САД бесплатно доделиле неколико оклопних сигурносних возила типа М-1117 тзв. косовским безбедносним снагама. На твитер профилу амбасаде САД у јужној српској покрајини објављено је да је америчка војска обезбедила обуку возача и упознавање на оклопном сигурносном возилу.
Европска унија не сматра да треба да коментарише најновије одлуке америчке владе о западном Балкану и чланице ЕУ не разматрају санкције према партнерима у том региону, изјавио је јуче у Бриселу портпарол Европске комисије Петер Стано, преноси Бета. Он је нагласио да „ЕУ има сопствену политику према западном Балкану, што показује и да је на недавном заседању шефова дипломатија уније једна од кључних тачака била ангажовање и сарадње ЕУ с партнерима на западном Балкану”.
Дејан Спаловић/Политика
